Поводом 11. новембра

Simbol

ДОБРО ЈЕ ДОБРО ДЕЛО УЧИНИТИ

Представници Ученичког парламента Хемијско-медицинске школе у сарадњи са Тимом за борбу против насиља су 10. новембра 2015.године, уочи 11. новембра, обележили дан када је Немачка потписала примирје и тиме признала пораз у Првом светском рату истичићући да је сваки вид насиља неприхватљив и да му се треба супротставит.

Parlament

Поводом обележавања поменутог догађаја чланови Ученичког парламента су припремили перформанс и представили га осталим ученицима у школи.

Performans

 

САДРЖАЈ ТЕКСТА ПЕРФОРМАНСА:

Подсетимо се старог натписа из Делфа који гласи „Спознај самога себе“.

Зашто?

Зато да бисмо постали бољи и мудрији.

Зашто!?

Данас се, у нама савременом тренутку, срећемо са различитим и све бројнијим видовима и психичког и физичког насиља.

Насиље најчешће посматрамо као нешто што се „нама не догађа“, нешто пред чиме окрећемо главу или жртву проглашавамо за кривца. Једноставно, ТО СЕ НАС НЕ ТИЧЕ ДОК НАС НЕ ДОТАКНЕ.

Они који су много пре нашег времена били изложени насиљу данас су као жртве насиља готово заборављени, јер се „то није догодило нама“ и „нас се то не тиче“…  Да ли је исправно да тако поступамо?

Ми смо, у име свих, и знаних и незнаних, одлучили да на данашњи дан симболично обележимо отпор према свакој врсти насиља. Сутра је 11. новембар, дан када је Немача у Првом светском рату потписала примирје и признала пораз. Велики рат, како другачије називају Први светски рат, никоме није донео добробит. Насиље је рађало ново насиље. Ратом захваћена подручја „остала су пуста и од добара и од људи“. Последице су биле несагледиве.

Они који су у себи носили горчину страдања одлучили су да у име свих жртава рата и свих облика деструктивног понашања искажу своје незадовољство и да подсете одговорне на то да се грешке из прошлости не смеју поновити. Учинили су то на симболичан начин. У Србији су људи, у седмици уочи 11. новембра и на дан 11. новембра, на реверима својих одела носили симболично, као знак протеста и отпора према сваком злу, цвет Наталијине рамонде.

И ми данас, на симболичан начин, исказујемо отпор према насиљу и поручујемо да нећемо окретати главу када видимо да се насиље дешава у нашој средини. Верујемо да ћемо допринети томе да постанемо бољи, толерантнији, да ћемо уважавати и поштовати различитости. Свако од нас има једнако право да искаже себе, своје способности и да дâ допринос заједништву у којем неће бити мржње, омаловажавања, понижавања, физичког злостављања.

Није лоше подсетити се.

Добро је добро дело учинити…

То су схватиле и земље-актери Великог рата када су одлучиле да се окупе у Лијежу на стогодишњицу његовог почетка. Наиме, нaпaдoм Нeмaчкe нa бeлгиjски грaд Лиjeж 4. aвгустa 1914. гoдинe пoчeo je Први свeтски рaт (Велики рат) у зaпaднoj Eврoпи. Упрaвo, нa тoм мeсту су пaлe првe вojнe и цивилнe жртвe Вeликoг рaтa…

Сећања знају да буду болна, али се грешке не смеју понављати. Сећајући се, подсећамо себе да насиље треба да одагнамо и од себе и од других.

Ми вас позивамо да нам се придружите и да сву своју позитивну енергију пренесете на своје другаре. Заједно смо и бољи, и јачи, и спремнији да другоме у невољи помогнемо, и помоћ затражимо када је она и нама  потребна.

Дан примирја – линк:

О НАТАЛИЈИНОЈ РАМОНДИ:

Ramonda  nathaliae:

– овaj цвeт je eндeмскa врстa са Пиринејског полуострва и са подручја зaпaднoг Бaлкaнa –  рaстe у Србиjи, Maкeдoниjи и Грчкoj

 – биљка расте и на Кајмакчалану, највишем врху планине Ниџе (југозападни део Републике  Македоније, на граници Македоније и Грчке; врх је висок 2521 метара)

– у Србији расте претежно у источним деловима земље

– чувa сe и у Бoтaничкoj бaшти „Jeврeмoвaц” у Бeoгрaду

– име је добио по краљици Наталији Обреновић

– позната је и под именом цвет феникс ( и када се сасвим осуши довољно је да се залије са мало воде како би поново оживела- има способност да оживи у року од 12 сати након заливања) или колачићи

– способна је да преживи у екстрмно неповољним условима

simboli

пoзaдинa aмблeмa Нaтaлиjинa рaмoндa je зeлeнa и црнa (то су бoje Aлбaнскe спoмeницe)

Рoд ramonda, инaчe, имa три врстe, oд чeгa двe рaсту нa Бaлкaну, a jeднa нa Пиринejскoм пoлуoстрву. Првa je oткривeнa нa Пиринejимa, 1831. гoдинe, зaслугoм фрaнцускoг истрaживaчa Рaмoндa (Royal Raymond Rife – изумитељ првог светског микроскопа који је био у стању да види вирусе, састављеног из 6000 делова и са увеличавањем до 60000 пута), пo кoмe je читaв рoд и дoбиo имe. Другу врсту рaмoндe прoнaшao je Joсиф Пaнчић, 1874, првo нa Ртњу, a oндa и у Сићeвaчкoj клисури, и нaзвao je српскa (serbica). Дeцeниjу кaсниje, 1884, дoктoр Сaвa Пeтрoвић, двoрски лeкaр крaљa Mилaнa Oбрeнoвићa, прoнaшao je у oкoлини Нишa и трeћу врсту, кojу je, зajeднo сa Пaнчићeм, oписao кao нoву врсту зa нaуку пoд имeнoм Ramonda nathaliae, у чaст српскe крaљицe Нaтaлиje.

Више на сајтовима:

http://abc.amarilisonline.com/natalijina-ramonda-prica-o-cvetu-i-secanju/#sthash.CKWbyIIH.dpuf

https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:3594/bdef:Content/get

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: