OSMI MART – ZA i PROTIV

Zašto DA i zašto NE?

Istorija 8.marta seže u daleku prošlost i usko je povezana sa procesom industrijalizacije tokom XIX veka. Još su davne 1857. godine radnice tekstilne industrije u Njujorku započele sa protestima u kojima su tražile bolje plate i bolje uslove rada. Hronološki, posmatrajući istorijska dešavanja, protest 15.000 njujorških žena iz 1908. godine postavio je i konkretnije zahteve. Žene su zahtevale izjednačavanje sa muškarcima po pitanju prava glasa, kraćeg radnog vremena i bolje plate. To su bili prvi počeci borbe žena za ostvarenenje jednakosti u pravima sa muškarcima.

Jedna od najpoznatijih socijalistkinja s kraja XIX i prve polovine XX veka Klara Cetkin je na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji u organizaciji Socijalističke internacionale predložila da se 8. mart, u znak sećanja na proteste iz Njujorka iz 1908. godine, proglasi međunarodnim danom žena. Cilj joj je bio „da žene u svim državama sveta dobiju jedan isti dan u godini kada će moći, glasnije nego inače, iskazati svoje pritužbe na uslove rada i zahtevati prava koja im pripadaju.“

Od tog vremena do danas putevi borbe žena, kako za rodnu tako i za polnu ravnopravnost, veoma su brojni i različiti, ali suštinski cilj im se nije promenio.

Hronološki gledajući neki nas podaci koiji se odnose na taj put borbe za ženska prava u neku ruku i opominju i podstiču na daleko dublja promišljanja. Zar je žena putem zakona morala da se bori za svoja prava, a muškarci su ih koristili i bez primene zakona?

Evo primera kada je to, u kratkim crtama, žena u nekim od zemljama Evrope i sveta sticala svoja, a uskraćena prava:

*između 1718-1771. godine uslovno pravo glasa za žene u Švedskoj (članice esnafa i žene koje su plaćale porez)

*18. septembar 1893. godina  Novi Zeland (razlog: dobijanje glasova za borbu protiv distribucije alkohola; 1919. pravo da se i žene mogu kandidovati)

*1918. Velika Britanija – žene starije od 30 godina koje ispunjavaju utvrđene imovinske klasifikacije (1928. godine izjednačena biračka prava žena i muškaraca)

*1920. godine u  SAD  (19. amandman ustava SAD  – zabrana diskriminacije polova)

*12. avgust 1945. godine  DFJ-Jugoslavija (žene su dobile pravo da se slobodno vladaju i izjašnjavaju)

*21. oktobar 1945. Francuska (opšte pravo glasa za žene)

*Napomena:

**Švajcarska je uvela pravo glasa za žene  1972. godine, a Lihternštaj 1984. godine.

**Ujedinjene nacije su od 1975. godine, proglasivši je za Međunarodnu godinu žena, i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena (Meksiko Siti – Prva svetska konferencija o ženama).

Tradiciju obeležavanja Dana žena u Srbiji uvele su socijaldemokratkinje Srbije. One su u organu Jednakost obeležile 8. mart već 1911. godine. Prva proslava Dana žena održana je u Beogradu, u Narodnom domu 1914. godine. Sa sticanjem prava žena da se „slobodno vladaju i izjašnjavanju“ po zakonu koji je donet 12.08.1945. godine u nekadašnjoj DFJ – Jugoslaviji ne znači da je položaj žena postao kvalitetniji po pitanju polne i rodne ravnopravnosti. Tokom druge polovine XX veka malo toga se uradilo da se želja zaista pretoči u stvarnost. U sadašnjem trenutku, to je jedna od gorućih tema u Srbiji,  jer se ni u jednom segmentu života pravo žena nije promenilo na bolje iako postoje brojni zakonski okviri koji se bave tom problematikom.

Zvaničnici u Srbiji, u ovom trenutku, tvrde:

„Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicama EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Srbija je po zastuplјenosti žena u odlučivanju među 10 najbolјe pozicioniranih članica EU i uvođenje kvota na parlamentarnim izborima doprinelo je većem učešću žena u političkom životu.“ (Izvor: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije http://www.gendernet.rs/news.php?id=195)

Opšte je poznato da je 08. februara 2016. povučen iz skupštinske procedure, na doradu, Predlog Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca. Predlog zakona niti je dorađen niti se našao na dnevnom redu skupštinske procedure. Prema izjavi predsednice vlade Ane Brnabić od 21. februara 2018. godine taj zakon će biti donet do kraja 2018. godine. Prema podacima koji su preuzeti iz „Blica“ pomenutog datuma ona je izjavila: „Važnije tema je privreda i kvalitet života građana. Mislim da rodna ravnopravnost u Srbije nije toliko ugrožena, a u praksi na najvažnijim pozicijama imamo žene.“  Da li je izjava predsednice vlade, kako prenosi „Blic“, primerena datoj situaciji i da li to znači da se sa rodnom i polnom ravnopravnošću može „popričekati“? Dok čekamo donošenje novog zakona, ugroženost ženskih prava nije umanjena nego je postala alarmantna. Njena ugroženost je evidentna kako u kući, tako i na poslu, i  na polju javne delatnosti, znači u svim segmentima života – i privatno i javno.

Sve dotle dokle god žena ne postigne punu polnu i rodnu ravnopravnost obeležavanje 8. marta na način kao što je davanje različitih poklona ženi, uručivanje skupih i jeftinih buketa cveća ili  organizovanje ručkova ili večeri povodom 8. marta jeste obesmišljavanje suštine.

Dan 8. marta je dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Zašto bi žena na dan 8. marta trebala da se zahvaljuje muškarcu?!

Kročili smo u XXI vek!

Da li žene i u XXI veku, radi ostvarenja svojih prava, treba da plaćaju svojim životima kao što se to dogodilo Olim de Guž iz vremena čuvene Francuske buržoaske revolucije jer se usudila da preuredi Deklaraciju o pravima čoveka i građanina (1789.god.) – uz reči „muškarac“ i „građanin“ dopisala je i reči „žene“ i „građanke“, a prema sudu revolucije završila na giljotinji?

Da li to, mi, idemo napred ka boljitku ili težimo tome da se vratimo čitava dva veka unazad?!

Autor: Olgica Lukač

Članak je preuzet sa stranice  https://www.facebook.com/Lsv-Vr%C5%A1ac-320010501348624/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: