OSMI MART – ZA i PROTIV

10. marta 2018.

Zašto DA i zašto NE?

Istorija 8.marta seže u daleku prošlost i usko je povezana sa procesom industrijalizacije tokom XIX veka. Još su davne 1857. godine radnice tekstilne industrije u Njujorku započele sa protestima u kojima su tražile bolje plate i bolje uslove rada. Hronološki, posmatrajući istorijska dešavanja, protest 15.000 njujorških žena iz 1908. godine postavio je i konkretnije zahteve. Žene su zahtevale izjednačavanje sa muškarcima po pitanju prava glasa, kraćeg radnog vremena i bolje plate. To su bili prvi počeci borbe žena za ostvarenenje jednakosti u pravima sa muškarcima.

Jedna od najpoznatijih socijalistkinja s kraja XIX i prve polovine XX veka Klara Cetkin je na Prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji u organizaciji Socijalističke internacionale predložila da se 8. mart, u znak sećanja na proteste iz Njujorka iz 1908. godine, proglasi međunarodnim danom žena. Cilj joj je bio „da žene u svim državama sveta dobiju jedan isti dan u godini kada će moći, glasnije nego inače, iskazati svoje pritužbe na uslove rada i zahtevati prava koja im pripadaju.“

Od tog vremena do danas putevi borbe žena, kako za rodnu tako i za polnu ravnopravnost, veoma su brojni i različiti, ali suštinski cilj im se nije promenio.

Hronološki gledajući neki nas podaci koiji se odnose na taj put borbe za ženska prava u neku ruku i opominju i podstiču na daleko dublja promišljanja. Zar je žena putem zakona morala da se bori za svoja prava, a muškarci su ih koristili i bez primene zakona?

Evo primera kada je to, u kratkim crtama, žena u nekim od zemljama Evrope i sveta sticala svoja, a uskraćena prava:

*između 1718-1771. godine uslovno pravo glasa za žene u Švedskoj (članice esnafa i žene koje su plaćale porez)

*18. septembar 1893. godina  Novi Zeland (razlog: dobijanje glasova za borbu protiv distribucije alkohola; 1919. pravo da se i žene mogu kandidovati)

*1918. Velika Britanija – žene starije od 30 godina koje ispunjavaju utvrđene imovinske klasifikacije (1928. godine izjednačena biračka prava žena i muškaraca)

*1920. godine u  SAD  (19. amandman ustava SAD  – zabrana diskriminacije polova)

*12. avgust 1945. godine  DFJ-Jugoslavija (žene su dobile pravo da se slobodno vladaju i izjašnjavaju)

*21. oktobar 1945. Francuska (opšte pravo glasa za žene)

*Napomena:

**Švajcarska je uvela pravo glasa za žene  1972. godine, a Lihternštaj 1984. godine.

**Ujedinjene nacije su od 1975. godine, proglasivši je za Međunarodnu godinu žena, i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena (Meksiko Siti – Prva svetska konferencija o ženama).

Tradiciju obeležavanja Dana žena u Srbiji uvele su socijaldemokratkinje Srbije. One su u organu Jednakost obeležile 8. mart već 1911. godine. Prva proslava Dana žena održana je u Beogradu, u Narodnom domu 1914. godine. Sa sticanjem prava žena da se „slobodno vladaju i izjašnjavanju“ po zakonu koji je donet 12.08.1945. godine u nekadašnjoj DFJ – Jugoslaviji ne znači da je položaj žena postao kvalitetniji po pitanju polne i rodne ravnopravnosti. Tokom druge polovine XX veka malo toga se uradilo da se želja zaista pretoči u stvarnost. U sadašnjem trenutku, to je jedna od gorućih tema u Srbiji,  jer se ni u jednom segmentu života pravo žena nije promenilo na bolje iako postoje brojni zakonski okviri koji se bave tom problematikom.

Zvaničnici u Srbiji, u ovom trenutku, tvrde:

„Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicama EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Srbija je po zastuplјenosti žena u odlučivanju među 10 najbolјe pozicioniranih članica EU i uvođenje kvota na parlamentarnim izborima doprinelo je većem učešću žena u političkom životu.“ (Izvor: Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Republike Srbije http://www.gendernet.rs/news.php?id=195)

Opšte je poznato da je 08. februara 2016. povučen iz skupštinske procedure, na doradu, Predlog Zakon o ravnopravnosti žena i muškaraca. Predlog zakona niti je dorađen niti se našao na dnevnom redu skupštinske procedure. Prema izjavi predsednice vlade Ane Brnabić od 21. februara 2018. godine taj zakon će biti donet do kraja 2018. godine. Prema podacima koji su preuzeti iz „Blica“ pomenutog datuma ona je izjavila: „Važnije tema je privreda i kvalitet života građana. Mislim da rodna ravnopravnost u Srbije nije toliko ugrožena, a u praksi na najvažnijim pozicijama imamo žene.“  Da li je izjava predsednice vlade, kako prenosi „Blic“, primerena datoj situaciji i da li to znači da se sa rodnom i polnom ravnopravnošću može „popričekati“? Dok čekamo donošenje novog zakona, ugroženost ženskih prava nije umanjena nego je postala alarmantna. Njena ugroženost je evidentna kako u kući, tako i na poslu, i  na polju javne delatnosti, znači u svim segmentima života – i privatno i javno.

Sve dotle dokle god žena ne postigne punu polnu i rodnu ravnopravnost obeležavanje 8. marta na način kao što je davanje različitih poklona ženi, uručivanje skupih i jeftinih buketa cveća ili  organizovanje ručkova ili večeri povodom 8. marta jeste obesmišljavanje suštine.

Dan 8. marta je dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Zašto bi žena na dan 8. marta trebala da se zahvaljuje muškarcu?!

Kročili smo u XXI vek!

Da li žene i u XXI veku, radi ostvarenja svojih prava, treba da plaćaju svojim životima kao što se to dogodilo Olim de Guž iz vremena čuvene Francuske buržoaske revolucije jer se usudila da preuredi Deklaraciju o pravima čoveka i građanina (1789.god.) – uz reči „muškarac“ i „građanin“ dopisala je i reči „žene“ i „građanke“, a prema sudu revolucije završila na giljotinji?

Da li to, mi, idemo napred ka boljitku ili težimo tome da se vratimo čitava dva veka unazad?!

Autor: Olgica Lukač

Članak je preuzet sa stranice  https://www.facebook.com/Lsv-Vr%C5%A1ac-320010501348624/

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Поводом 11. новембра

11. novembra 2015.

Simbol

ДОБРО ЈЕ ДОБРО ДЕЛО УЧИНИТИ

Представници Ученичког парламента Хемијско-медицинске школе у сарадњи са Тимом за борбу против насиља су 10. новембра 2015.године, уочи 11. новембра, обележили дан када је Немачка потписала примирје и тиме признала пораз у Првом светском рату истичићући да је сваки вид насиља неприхватљив и да му се треба супротставит.

Parlament

Поводом обележавања поменутог догађаја чланови Ученичког парламента су припремили перформанс и представили га осталим ученицима у школи.

Performans

 

САДРЖАЈ ТЕКСТА ПЕРФОРМАНСА:

Подсетимо се старог натписа из Делфа који гласи „Спознај самога себе“.

Зашто?

Зато да бисмо постали бољи и мудрији.

Зашто!?

Данас се, у нама савременом тренутку, срећемо са различитим и све бројнијим видовима и психичког и физичког насиља.

Насиље најчешће посматрамо као нешто што се „нама не догађа“, нешто пред чиме окрећемо главу или жртву проглашавамо за кривца. Једноставно, ТО СЕ НАС НЕ ТИЧЕ ДОК НАС НЕ ДОТАКНЕ.

Они који су много пре нашег времена били изложени насиљу данас су као жртве насиља готово заборављени, јер се „то није догодило нама“ и „нас се то не тиче“…  Да ли је исправно да тако поступамо?

Ми смо, у име свих, и знаних и незнаних, одлучили да на данашњи дан симболично обележимо отпор према свакој врсти насиља. Сутра је 11. новембар, дан када је Немача у Првом светском рату потписала примирје и признала пораз. Велики рат, како другачије називају Први светски рат, никоме није донео добробит. Насиље је рађало ново насиље. Ратом захваћена подручја „остала су пуста и од добара и од људи“. Последице су биле несагледиве.

Они који су у себи носили горчину страдања одлучили су да у име свих жртава рата и свих облика деструктивног понашања искажу своје незадовољство и да подсете одговорне на то да се грешке из прошлости не смеју поновити. Учинили су то на симболичан начин. У Србији су људи, у седмици уочи 11. новембра и на дан 11. новембра, на реверима својих одела носили симболично, као знак протеста и отпора према сваком злу, цвет Наталијине рамонде.

И ми данас, на симболичан начин, исказујемо отпор према насиљу и поручујемо да нећемо окретати главу када видимо да се насиље дешава у нашој средини. Верујемо да ћемо допринети томе да постанемо бољи, толерантнији, да ћемо уважавати и поштовати различитости. Свако од нас има једнако право да искаже себе, своје способности и да дâ допринос заједништву у којем неће бити мржње, омаловажавања, понижавања, физичког злостављања.

Није лоше подсетити се.

Добро је добро дело учинити…

То су схватиле и земље-актери Великог рата када су одлучиле да се окупе у Лијежу на стогодишњицу његовог почетка. Наиме, нaпaдoм Нeмaчкe нa бeлгиjски грaд Лиjeж 4. aвгустa 1914. гoдинe пoчeo je Први свeтски рaт (Велики рат) у зaпaднoj Eврoпи. Упрaвo, нa тoм мeсту су пaлe првe вojнe и цивилнe жртвe Вeликoг рaтa…

Сећања знају да буду болна, али се грешке не смеју понављати. Сећајући се, подсећамо себе да насиље треба да одагнамо и од себе и од других.

Ми вас позивамо да нам се придружите и да сву своју позитивну енергију пренесете на своје другаре. Заједно смо и бољи, и јачи, и спремнији да другоме у невољи помогнемо, и помоћ затражимо када је она и нама  потребна.

Дан примирја – линк:

О НАТАЛИЈИНОЈ РАМОНДИ:

Ramonda  nathaliae:

– овaj цвeт je eндeмскa врстa са Пиринејског полуострва и са подручја зaпaднoг Бaлкaнa –  рaстe у Србиjи, Maкeдoниjи и Грчкoj

 – биљка расте и на Кајмакчалану, највишем врху планине Ниџе (југозападни део Републике  Македоније, на граници Македоније и Грчке; врх је висок 2521 метара)

– у Србији расте претежно у источним деловима земље

– чувa сe и у Бoтaничкoj бaшти „Jeврeмoвaц” у Бeoгрaду

– име је добио по краљици Наталији Обреновић

– позната је и под именом цвет феникс ( и када се сасвим осуши довољно је да се залије са мало воде како би поново оживела- има способност да оживи у року од 12 сати након заливања) или колачићи

– способна је да преживи у екстрмно неповољним условима

simboli

пoзaдинa aмблeмa Нaтaлиjинa рaмoндa je зeлeнa и црнa (то су бoje Aлбaнскe спoмeницe)

Рoд ramonda, инaчe, имa три врстe, oд чeгa двe рaсту нa Бaлкaну, a jeднa нa Пиринejскoм пoлуoстрву. Првa je oткривeнa нa Пиринejимa, 1831. гoдинe, зaслугoм фрaнцускoг истрaживaчa Рaмoндa (Royal Raymond Rife – изумитељ првог светског микроскопа који је био у стању да види вирусе, састављеног из 6000 делова и са увеличавањем до 60000 пута), пo кoмe je читaв рoд и дoбиo имe. Другу врсту рaмoндe прoнaшao je Joсиф Пaнчић, 1874, првo нa Ртњу, a oндa и у Сићeвaчкoj клисури, и нaзвao je српскa (serbica). Дeцeниjу кaсниje, 1884, дoктoр Сaвa Пeтрoвић, двoрски лeкaр крaљa Mилaнa Oбрeнoвићa, прoнaшao je у oкoлини Нишa и трeћу врсту, кojу je, зajeднo сa Пaнчићeм, oписao кao нoву врсту зa нaуку пoд имeнoм Ramonda nathaliae, у чaст српскe крaљицe Нaтaлиje.

Више на сајтовима:

http://abc.amarilisonline.com/natalijina-ramonda-prica-o-cvetu-i-secanju/#sthash.CKWbyIIH.dpuf

https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:3594/bdef:Content/get


Prve srpske države u ranom srednjem veku

10. septembra 2015.

Склавиније – Земље Словена

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:duklja-u-ranom-srednjem-vijeku

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0

2_rod

Српске земље у периоду од IX до XI века

Родослови српских владара који су управљали Дукљом и Рашком у периоду раног средњег века

(приредили: Андрија Веселиновић и Радош Љушић)

4_rod

3_rod

5_rod

Препоручујемо: 

http://www.istorijskabiblioteka.com/sadrzaj:istoriografija

Синхронистички преглед урађен на основу уџбеника: Драгољуб М. Кочић, Историја за први разред средњих стручних школа, Београд, 2015.

1_Duklja_i_Raska

2_Duklja_i_Raska

САЗНАЈТЕ КОЛИКО ЈЕ ЛАКО УЧИТИ

Ученице Хемијско-медицинске школе из Вршца, одељење I-1 Мирјана Маринковић и Катарина Медаков су на задату тему, личном иницијативом, приредиле мапу ума (школска 2015/2016 година):

2_Srpske zemlje

 

 

 

 

 

 


Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo

6. septembra 2015.

Mapа uma sa pregledom

prikaza dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo

Mogućnost da se mape uma pripreme u Edraw Max 7.3  su brojne i treba ih koristiti.

Učenici mogu koristiti mapu uma u bilo kojoj varijanti, a mogu je i sami napraviti ako žele.

Edraw Max 7.3  mogu potražiti  na sledećem sajtu:

http://edraw-max.software.informer.com/7.3/

Ova mapa uma upotpunjava tekstove o Starim Slovenima i njihovoj prapostojbini, a koji su ranije objavljeni na blogu. Na taj način ove mape uma sa prethodnom temom čine jednu zaokruženu celinu.

Upoznajte se sa:

  1. istorijskim izvorima kao izvorima saznanja o dolasku Slovena na Balkansko poluostrvo
  2. pravcima kretanja na prostoru Balkanskog poluostrva kao samostalno tako i u zajednici sa Avarima
  3. zemljama Slovena i zašto ih nazivaju Sklavinijama
  4. imenima koja su Sloveni doneli iz Prapostojbine, a koja su dobili po dolasku na Balkansko poluostrvo
  5. njihovim susedima i koje su starosedeoce Balkana zatekli kada su se doselili na Balkansko poluostrvo

Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo

O susedima i starosedeocima na Balkanu u vreme dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo možete pročitati i na sledećim sajtovima:

Aromuni:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Aromuni

Cincari: 

http://www.scd-lunjina.org/index.php/istorija-cincara

http://cincari.org/poreklo/index.html

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8

Vlasi: 

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_(%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD)

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vlasi

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vlasi_(Srbija)

Mavrovlasi (Morovlasi):

https://sh.wikipedia.org/wiki/Morlaci

https://hamdocamo.wordpress.com/2014/01/30/sima-cirkovic-o-vlasima/

 


Istorijska nauka

5. septembra 2015.

Mapa uma: Istorijska nauka

jednostavno, pristupačno, razumljivo, korisno

namenjena učenicima prve godine sarednjih škola

autor: Olgica Lukač

 

Mapa uma "Istorijska nauka":jednostavno, razumljivo, pristupačno, korisno (autor: Olgica Lukač)

Korisni linkovi:

http://www.istorijskabiblioteka.com/isbi:linkovi   ( http://www.istorijskabiblioteka.com/  )

 

 

 


Svet muza

26. juna 2015.

Zaštitnice nauka i umetnosti oplemenjuju duh i savremenog čoveka.

Saeculum Aureum


Svet između dva svetska rata

11. februara 2014.

„VREME NETRPELJIVIH“

ВРЕМЕ НЕТРПЕЉИВИХ

*Sukobi interesa

*Neispoljena volja da se mirnim putem rešavaju problemi

*Isticanje „ega“ kao prioriteta

*Pacifizam u drugom planu

*Izvršilaca je uvek dovoljno

*Oružje se nije ni ohladilo

Svega dve decenije po završetku Prvog svetskog rata brojne ekonomske, društvene i političke krize dovele su do izbijanja Drugog svetskog rata.

Istoričar Andrej Mitrović je ovo dvodecenijsko „dokazivanje“ zastrašivanjem oslikao sa samo dve reči, Vreme netrpeljivih

                                                                     

kul10f_ocp_w380_h300

         (Kragujevac, 17. april 1937. – Beograd, 25. avgust 2013.)

Napomena: Andrej Mitrović je bio poeta među istoričarima, jer je vremenu kojem se bavio uneo onu stranu poimanja sveta koja nedostaje onima koji istoriju pokušavaju da pretvore u oruđe svojih ličnih stremljenja. Ko je imao prilike da ga bar jednom sretne nikada se više nije odrekao istorije. Istorija se tako pretočila u biće sa kojim živite, sa kojim idete u korak, koje vam određuje dan, koje vas čini boljim i plemenitijim, koje daruje nadu da svet možemo učiniti boljim. 


STARI SLOVENI

2. januara 2014.

Prapostojbina

Prapostojbina

Seobe Starih Slovena

Seobe Slovena  http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8

Stari Sloveni_Mapa uma

Način života Starih Slovena

O Starim Slovenima: http://www.starisloveni.com/

САЗНАЈТЕ КОЛИКО ЈЕ ЛАКО УЧИТИ

Ученице Хемијско-медицинске школе из Вршца, одељење I-1 Мирјана Маринковић и Катарина Медаков су на задату тему, личном иницијативом, приредиле мапу ума (школска 2015/2016 година):

1_Srpske zemlje


UZROČNO-POSLEDIČNE VEZE

2. januara 2014.

SVET NA RAZMEĐU VEKOVA

Promene u privredi, društvu, politici i kulturi

krajem 19. i početkom 20. veka

Drustvo na razmedju vekova

(аутор: Олгица Лукач)

Opšte karakteristike privrede i društva - druga pol. 19. i poč. 20. veka

Опште карактеристике привреде и друштва у другој пол. 19. и поч. 20. века

(аутор: Олгица Лукач)

Map_Europe_alliances_1914-sr.svg

Војни савези у Европи 1914. године

извор: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

 

UZROCI PRVOG SVETSKOG RATA

(28. 07. 1914. – 11.11.1918.)

Uzroci I svetskog rata_2

(аутор: Олгица Лукач)

Uzroci I svetskog rata

(аутор: Олгица Лукач)


Metoda „Grafiti“ u kombinaciji sa diskusijom, metodom KWL i „Metom“

2. januara 2014.

Opis pripreme i realizacije časa na temu
SVET IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

*Drugi razred srednje stručne škole

Učenike sam na početku časa obavestila da ćemo raditi novo gradivo, ali tako što će se podeliti u 6 grupa od po 5 učenika (okvirno, oko 3 minuta). Podelila sam im flomastere u 6 različitih boja (za svaku grupu drugačija boja).
Učenicima sam objasnila da ćemo se baviti promenama koje su nastale u periodu između dva svetska rata, a koje se odnose na pojavu novih ideoloških pokreta koji su obeležili 20-ti vek – fašizam, nacizam, komunizam. ( u prvih 5 minuta časa) U sledećih 10 minuta učenici su imali zadatak da na listovima koje sam zalepila na tabli sa ispisanim pitanjima napišu kratku reč/rečenicu o onome što se od njih traži ili da to pokušaju da prikažu, po njihovom mišljenju, odgovarajućim simbolom.
Pitanja su:
1.Na šta vas podsećaju reči: „slikao se sa žeteocima na njivi, sa radnicima u fabrici, sa decom“?
Odgovori učenika po grupama: Voleo je da se slika; Vođa; Lider; Bio je u prilici da se slika; Iskorišćava ljude; Voli da se druži
2.Razmislite! Objasnite iskaz:
„Jedan vođa, jedan narod, jedno carstvo!“

Odgovori učenika po grupama: Hitler; Majn Kamf (Mein Kampf); Logori smrti; (ucrtan je kukasti krst); Hitler; Strah
3.Da li su vam poznati izrazi „čelični“ i „sibirsko progonstvo“?
Odgovori učenika po grupama:
Na ovo pitanje učenici odgovaraju tako što predstavnik grupe za svoje članove upisuje zvezdicu odgovarajućim flomasterom u boji kako bi se znalo kakva atmosfera vlada u grupama i šta kod članova grupa preovlađuje kao određeni stav. Nije obavezujuće da svi čalnovi u grupi isto misle.)
4.Kako biste objasnili izraze „duče“, „firer“, „kaudiljo“?
Odgovori učenika po grupama:
„duče“ – Nije nam poznato; Ne znamo; ???; Treba nam objašnjenje; Na kojem jeziku je ova reč?: Ne razumemo;
„firer“ – Hitler (svih 6 grupa je napisalo isto); treća grupa je docrtala karikaturu Čarlija Čaplina
null
„kaudiljo“ – Pet grupa je napisalo „Objasnite!“; prva grupa je napisala „Zvuči španski“
Nakon njihovih odgovora organizovala sam diskusiju u trajanju od 15 minuta i dala učenicima odgovarajuća obrazloženja. Potom sam tražila od učenika da pokušaju da usmenim putem objasne, svojim rečima, pojam ideologije i ideoloških pokreta. Diskutovali smo na temu: Za koje zemlje je vezana pojava novih ideologija?

Po završetku diakusije tri grupe učenika su dobile kopiju slike „Gernika“ Pabla Pikasa:
null

Tri grupe učenika su dobile kopiju fotografije koja je snimljena u vreme pogroma Jevreja u Berlinu u takozvanoj „Kristalnoj noći“ 09. novembra 1938. godine:
5_Kristalna noc

Odgovori učenika po grupama:

Gernika

Kristakna noc

Domaći zadatak – Učenici treba da:

1.pogledaju, kod kuće, inserte iz filma „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina

The Great Dictator – Globe Scene:

Charlie Chaplin final speech in The Great Dictator:

2.napišu kraći esej o tome kako su doživeli i u kojoj meri su razumeliinserte iz filma (da li je na njih film ostavio nekakv utisak, ili su se samo zabavili, ili su ostali ravnodušni) sa napomenom da će se na tu temu diskutovati na narednom času.
Pri izlasku iz učionice učenike sam zamolila da na meti koja je postavljena na pomoćnoj tabli označe zvezdicom „“ u kojoj meri im odgovara ovakav način rada – zvezdica bliže centru mete znači VIŠE, a zvezdica udaljenija od centra mete znači MANJE. To mi je poslužilo da napravim analizu svoje uspešnosti u radu tokom realizacije planiranog časa.

Pogodak u metu
null

Zanimljivo
Poučno
Korisno
Primenljivo
Podsticajno


<span>%d</span> bloggers like this: