KVIZ TAKMIČENJE ZA UČENIKE PRVE GODINE HEMIJSKO-MEDICINSKE ŠKOLE IZ VRŠCA
TEMA: TUM PECCET ili PUTEVIMA GRČKE, HELENISTIČKE I RIMSKE KULTURE
Materijal je razvrstan po grupama, onako kako su učenici imali zadatak da prezerntuju izabrane ličnosti iz sveta grčke, helenističke i rimske kulture.
1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
MUZE (gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke.
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
SAPFO (Sapfa, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) je slavna grčka pesnikinja rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos. Sapfa je bila udata i imala je kćer, Kleidu. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice. Bila je lirski pesnik. Epigram u Palatinskoj antologiji, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu. Sapfo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbijke. Reč lezbijka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla.
GAJ KLINIJE MECENA (lat. Gaius Cilnius Maecenas,oko 70.god. p.n.e. – 8.god. p.n.e) je bio rimski političar, pesnik i pokrovitelj pesnika. Takođe je bio savetnik i prijatelj Oktavijana Avgusta. Njegovo prezime, Mecena, je postalo naziv za pokrovitelje umetnosti. Bio je pokrovitelj mnogim umetnicima među kojima se ističu Horacije, Vergilije i Propercije. Poticao je iz ugledne aristokratske porodice.
2 grupa_ HOMER-VERGILIJE-SOKRAT
HOMER je bio starogrčki pesnik, autor Ilijade i Odiseje, najstarijeg spomenika helenske književnosti. O Homeru, kao ličnosti ništa nije poznato i neki akademici sumnjaju da su ova dela njegova. Na osnovu lingvističkih i istorijskih podataka koji su dostupni, pretpostavlja se da su epovi pisani na zapadnoj obali Male Azije, oko 9. veka p. n. e.
Određene tvrdnje kažu da je Homer bio slepi grčki pesnik koji je, po nekima, živeo u 12. veku pre n.e. u Smirni. Često se iznosi tvrdnja da je živeo u 8. veku pre n.e. Novija istraživanja upućuju na to je da je živeo u 9. veku pre n.e. i da je, iako veliki pesnik, radio je kao dvorski pevač ili pripovedač.
PUBLIJE VERGILIJE MARON (lat. Publius Vergilius Maro 70.god p.n.e. – 19.god. p.n.e.) bio je rimski pesnik, najpoznatiji kao autor Eneide, najvećeg epa u rimskoj književnosti. Vergilije je jedan od najuticajnijih rimskih književnika, o čemu svedoči i to da ga je Dante Aligjieri koristio kao svog vodiča kroz Pakao i Čistilište u svojoj Božanstvenoj komediji. Vergilije je rođen 15. oktobra 70. stare ere u selu Andi (Andes) blizu Mantove (Mantua), u severnoj Italiji. ..U Rimu je učio retoriku, medicinu i filozofiju… Najvažnije i najveće delo Vergilijevo jeste Eneida, junački spev u dvanaest knjiga sa ukupno 9.896 heksametara, na kome je pesnik radio od 29. god. st. e. pa sve do svoje smrti. U spevu se opisuju događaji sa Enejom nakon propasti Troje, njegova lutanja, dolazak u Italiju, borbe u Laciju sa starosedeocima i rutulskim kraljem Turnom. Eneida je postala rimskim nacionalnim epom, ali ona je istovremeno i apoteoza carske julijevske porodice, koju je Vergilije preko Enejinog sina Askanija ili Jula vezao za Eneju i njenu majku Veneru.
SOKRAT, st.grč. SOKRÁTES / Σωκράτης (Atina, 469. god. p.n.e. – Atina, 399. god. p.n.e.), grčki filozof Sokrat nikada nije napuštao Atinu, osim u slučajevima vojnih pohoda, u kojima je uspešno učestvovao. Sve što znamo o ovom filozofu, saznajemo iz Platonovih dijaloga gde je Sokrat pomalo idealizovan, i spisa njegovog drugog učenika Ksenofonta, jer Sokrat za života namerno ništa nije napisao. U Ksenofontovim „Uspomenama o Sokratu“ on kaže da je Sokrat bio mudrac i ratnik, filozof, ali i praktičar koji rukovodi sa jednostavnim životnim principima. Sokrata su Atinske vlasti optužile da ne veruje u atinske bogove i da kvari atinsku omladinu. Ali, stvarni razlog za tu optužbu je bio da je Sokrat dovodio u pitanje moralni legitimitet atinske vlasti. On je insistirao na ličnoj odgovornosti i svesti prilikom donošenja moralnih i saznajnih odluka…Život je okončao nakon nepravednog suđenja tako što je ispio otrov sačinjen od kukute.
3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
DEMOSTEN (grč. Δημοσθένης, 384 – 322. god. p.n.e.) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikuju se visokom književno-umetničkom vrednošću i istovremeno pružaju temeljit uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre n.e. Naročito su poznati njegovi govori upereni protiv Filipa II Makedonskog, a u ime odbrane atinske demokratije i nezavisnosti grčkih država.
Natpis na Demostenovom spomeniku:
Εἴπερ ἴσην γνώμῃ ῥώμην, Δημόσθενες, εἶχες,
οὔποτ’ ἂν Ἑλλήνων ἦρξεν Ἄρης Μακεδών.
Da si, Demostene, imao snagu jednaku pameti,
ne bi Helenima zavladao ratoborni Makedonac.
MARKO TULIJE CICERON (Marcus Tullius Cicero, 3. januar 106 — 7. decembar 43. god pre n.e.), rimski državnik, književnik i retor (govornik, orator). Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum). U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Advokatsku karijeru je započeo 81. god. pre n.e. sa 25 godina života, a potom je njegov politički uspon išao vrtoglavom brzinom: 75. god. pre n.e. postao je kvestor, 69. god. pre n.e. edil, 66. god. pre n.e.pretor, a 63. god. pre n.e. konzul. Ubijen je u političkim sukobima 43. godine pre n.e…. Ciceron o istoriji: Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis (Istorija je svedok vremena, svetlost istine, zivot uspomen, uciteljica zivota, vesnik davnine)….Još jedna izreka: „Kaži mi kako se zoveš, i znaću kakav si”
HIPATIJA iz ALEKSANDRIJE (grč. Ὑπατία, oko 370 — 415 god. u n.e.) je bila grčki naučnik, prva istorijski poznata žena koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Podučavala je astronomiji i matematici, kao i filozofskim učenjima Platona i Aristotela. Predavala je u Aleksandriji, a među njenim učenicima je bio i Sinesije, kasniji biskup u Ptolemaisu, koji je pisao o Hipatijinom znanju mehanike i tehnike demonstriranom kada mu je pomagala da osmisli hidrometar i srebrni astrolab. završila je tragično tako što ju je razbesnela rulja pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, predvođena Petrom Čitačem, skinula sa kola u prolazu, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila (Hipatija je bila paganka i politički aktivna što je rastućem hrišćanstvu stajalo na put, tj. predstavljalo jednu od prepreka).
4 grupa _ ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKRAT – GALEN
ASKLEPIJE – Sin Apolona i Koronide, je bog lekarstva kod starih Grka. Po mitu,odgajio ga je i lekarskoj veštini naučio Kentaur Hiron. Njegova obeležja su zmija obavijena oko štapa (po predanju zmija mu je pokazala travu koja leči, a po drugom Atena mu je ponudila dve vste Meduzine krvi,krv iz desne vene koja vraća u život i krv iz leve vene koja oduzima život), petao ( koji je prisustvovao njegovom rođenju ).
ESKULAP – rimski bog lekarstva koji ima iste karakteristike i obeležja kao i Asklepije
HIPOKRAT (oko 460-377 godine p.n.e.) – Bio je najslavniji i najznačajniji lekar u Antičkoj Grčkoj. Poreklom je sa ostrva Kos iz lekarske porodice. Mnogo je putovao, ali je svoj poziv obavio u Tesaliji, gde je i umro. Postao je simbol pravog lekara (primer: Hipokratova zakletva), naročito zahvaljujući Galenovoj interpretaciji. Dok je lečio nije upotrebljavao naročite aparate za pregled, ali ipak njegovi spisi sadrže pažljivo posmatranje bolesnika i zdravo rasuđivanje o dijagnozi, lečenju i prognozi. Nije upotrebljavao puno lekova jer je smatrao da je priroda najbolji lek: Medicus curat, natura sanat. Sem lečenja ljudima je ulivao dobru volju i upornost da se bore protiv svoje bolesti. On je lečio pacijente, a ne bolesti. Sem njegove čuvene zakletve, čuveni su i filozofsko-medicinski aforizmi:
„ Život je kratak, a umetnost lečenja duga “
„ Isprobavanje je opasno, a rasuđivanje je teško“
„ Povoljna prilika za lečenje bolesti brzo ističe “ .
GALEN KLAUDIJE (129 -199 god. u n.e.) – Grčki lekar iz Pergama, poslednji veliki predstavnik antičke naučne medicine. Bavio se i apotekarstvom. Radio je u Aleksandriji, a potom i u Rimu. Po antici bio je veoma plodan narodni, i lični lekar Marka Aurelija. Njegove teorije su imale veliki uticaj na zapadnu medicinu. Duže od jednog milenijuma Galenov opis anatomske građe zasnivao se na seciranju majmuna. Niko ga nije nadmašio, sve do štampanih opisa ilustracija ljudske anatomije koje je napravio Andreas Vezalijus 1543. godine. Galenov opis rada srca, arterija i vena, održavao se sve do 1628. godine kada je Vilijam Harvi opisao krvotok kao pogonsku pumpu. Galen je izvršio brojne eksperimente sa podvezivanjem živaca kako bi potkrepio teoriju koja važi i danas, da mozak upravlja svim pokretima mašića preko centralnog i perifernog nervnog sistema. Smatrao je da su po unutrašnjoj građi čoveku najsličnije životinje majmuni i svinje.
5 grupa_ TALES iz MILETA – ARHIMED – HERON
TALES iz MILETA (624.god.p.n.e.- 547.god.p.n.e. ili 546.god.p.n.e.) bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filozof , koga su ubrajali među Sedam mudraca. Aristotel je tvrdio da je Tales jedan od osnivača jonske filozofije, zbog podatka da je on došao do zaključka da sve nastaje iz vode.Podaci, takođe kazuju, da je Tales otkrio sazvežđe Malog Medveda. Od njegovih spisa ništa nije sačuvano. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana i izračunao pomračenje Sunca.Mnogi su osećali divljene prema njemu npr. Ksenofan i Herodot i po mnogim izvorima bio je veoma uvažen među ljudima svog vremena.
Pripisuju mu se reči: „Ono što treba ljudima i danas-malo više razuma i malo više sanjarenja“
ARHIMED (287.god.p.n.e. — 212.god.p.n.e.) grčki matematičar, fizičar i astronom, iz Sirakuze na Siciliji. Između ostalog pronašao je zakon poluge, zakon potiska – zakon o plutajućim telima čija je zapremina jednaka količini potisnute vode (Arhimedov zakon, Arhimedova vaga) i dr. “Od svojih rezultata sam se najviše ponosio određenjem površine i zapremine kod lopte i valjka i izračunavanjem broja π.“ Arhimed je osmislio razne sprave napravljene da odbrane Sirakuzu , ali su većina stanovnika mislili da je on lud. Ubili su ga Rimljani prilikom opsade Sirakuze u Drugom punskom ratu. Pripoveda se da mu je poslednja rečenica bila: Noli turbare circulos meos! (Ne dirajte moje krugove!).
HERON,ponekad nazivan i Heron Aleksandrijski (Aleksandrija I vek n.e.) bio je grčki matematičar i inženjer. Smatra se da je otkrio više sprava, među kojima se ubraja i Heronova boca koja se smatra pretečom parne mašine. Čuvena Heronova fontana služila je da se pomoću nje dobija mlaz vode (princip potiska vode – fontane). Pisao je i radove iz oblasti matematike i mehanike, doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tačno i približno izračunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i drugih geometrijskih tela. Veći deo originalnih spisa i projekata su izgubljeni, ali neki od njegovih dela su sačuvana u arapskim rukopisima.
ZADUŽENJE NASTAVNIKA:
ANTROPOMORFNI POLITEIZAM – MIT – izmišljena priča o izmišljenim ličnostima i izmišljenim događajima; MITOLOGIJA – skup mitova; Grči bogovi: prebivalište: planina Olimp; vrhovni bog: Zevs; zaštitnica braka: Hera; boginja mudrostoi: Atina; Rimski bogovi: prebivalište: Jupiterov hram na Kapitolu; vrhovni bog: Jupiter; zaštitica braka: Junona; boginja mudrosti: Minerva
PARTENON: – V vek pre n.e.; na brdu Akropolj; posvećen boginji Atini (boginja mudrosti; zaštitnica grada Atine); Stil: dorski (triglif – dekorativna udubljenja; metope – prostor između dva triglifa popunjen skulpturama
LAOKON I SINOVI: početkom II veka pre n.e.; nastala na Rodosu; skulturalna grupa usmerena na dubinu; razuđenost prostora; realistični anatomski detalji; izraz patnje i bola
KOLOSEUM: „Flavijev amfiteatar“ – amfiteatar u Rimu; Održavane gladijatorske borbe i borbe sa životinjama; Mogao je da primi 50.000 gledalaca; Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana; Dovršena je za vreme vladavine caraTita (79-81); Trospratna fasada: a) prizemlje – dorki stil; b) prvi sprat – jonski stil; v) drugi sprat – korintski stil; primena luka i svoda
HERODOT: – V vek pre n.e.; Otac istorije; Rodom iz Halikarnasa (danas Bodrum); Savremenik Grčko-persijskih ratova (500 – 449 god. pre n.e.); Periklov prijatelj; Delo: Istorija; Herodotove reči: “Beležim da se pamti, da se ne zaboravi.”
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA: Osnovana je početkom III veka pre n.e. (pokretač i osnivač grk Demetrije iz Falerona); Najveća biblioteka antičkog sveta; Sedište: Aleksandrija kraj današnjeg Kaira; Gradnja Biblioteke i Muzeja započeta je za vreme Ptolemej I Sotera (367-283. p. n. e.), oko 290-283. p. n.; U svom sastavu je imala: šetališta, bašte, prostorije za zajedničke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke, nabavno odeljenje (locirano u luci), kao i kataloško odeljenje
ZAKONI DVANAEST TABLICA: lat. Leges Duodecim Tabularum; zbornik na kome se zasnivao celokupan rimski pravni sistem; Godine 451. p. n.e. patriciji su izabrali komisiju od deset sopstvenih ljudi, kojima su dali ovlašćenje da napišu zakone (Decemviri legibus scribundis imperio); Objabljene su 450 godine pre n.e. i istaknute na Forumu;
Sadržaj tablica:
1. – 3. Sudski postupak i izvršenje presuda;
4. – 5. Porodično i nasledno pravo;
6. – 8. Imovinski odnosi;
9. Krivična dela;
10. Religijski obredi;
11. – 12. Dopuna prethodnih tablica i različita pravila
NAPOMENA: Materijal za kviz je pripremljen na osnovu izlaganja učenika koji su o predstavnicima grčke, helenističke i rimske kulture prezentovali tako što su imali mogućnost da prezentaciju pripreme prema svojim idejama i zamislima.
0.000000
0.000000
Like this:
Sviđa mi se Učitavanje...
Objavljeno od strane poukeiporukeuistoriji 
Pouke i poruke u istoriji 