Nastava istorije

U cilju brže i jednostavnije komunikacije u razmeni nastavnih sadržaja i kreativnih priprema za čas neophodno je uspostaviti dobre kontakte i sa kolegama/koleginicama kao i sa učenicima.

Cilj ovakve saradnje je da se osavremenjavanje nastave i nastavnog procesa privede svom pravom značenju.

Učenje je aktivan proces i ne može pravilno da funkcioniše ako u njemu nisu u direktnoj vezi svi akteri nastavnog procesa i ako aktivno i ravnopravno ne učestvuju u njemu. To je jedini put ka znanju i njegovoj primeni u praksi ili najjednostavnije rečeno ZNANJEM DO ZNANJA.

Metodika ili metodologija je nauka o metodama, putevima i načinu naučnog istraživanja. Reč „metodologija“ potiče od grčke reči za istraživanje, put i način istraživanja i nauka. Zadatak naučne metodologije je da otkrije, opiše i objasni metode, puteve naučnog saznanja, načine dolaženja do saznanja, načine dolaženja do istine, odnosno rešenja nekog problema.

Metodologija se bavi proučavanjem metoda istraživanja, prirodom i kakvoćom podataka dobijenih različitim metodama, logikom i razlozima korištenja tih podataka u filosofskim, sociološkim, naučnim istraživanjima, zapravo svim teorijskim istraživanjima. Metodologija počinje „uočavanjem“ i „formulisanjem“ „problema, postavljanjem različitih hipoteza, ispitivanjem, istraživanjem i izvođenjem posledica“ iz formulisanih hipoteza da bi se postiglo teorijsko „rešenje“ problema sve do „praktične“ primene dobijenog rešenja.

Metodologija je prevashodno teorijsko istraživanje ali i naučno izlaganje teorijski dobijenog rešenja problema koje istražuje i završava se praktičnom primenom dobijenog rešenja. Naučno istraživanje i naučno izlaganje su blisko povezani i međusobno su uslovljeni mada treba ta dva metodološka aspekta razlikovati. Metod i sociologija se ne mogu poistovetiti kao što se ne mogu poistovetiti društvo i sociologija. Osnovne metode saznanja su:

(Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0)