Sarmati

2. oktobar 2013.

Sarmati (grč. Σαρμάται, lat. Sarmatae) su velika grupa nomadskih naroda koja je u periodu od IV veka p. n. e. do IV veka n.e. naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.
U grčkim izvorima se pominju kao Σαρμάται, a u latinskim kao Sarmatæ. Na području stepskih oblasti od Dunava do Kaspijskog jezera, ova grupa naroda je od III veka pre n.e. potisnula srodnu grupu naroda Skita. U antičkim izvorima pominje se veliki broj sarmatskih plemena: Jazigi, Roksolani, Alani, Masageti, Vali i dr.
Herodot u svojim delima još u V veku p. n. e. pominje Sarmate pod nazivom Sauromati. Kasnije, ih pominju i Plinije u I veku i Ptolemej u III veku, kao i brojni vizantijski i rimski istoričari.
Služili su se skitskim jezikom ali posebnim dijalektom što govori da su im Skiti bili srodni po jeziku, kulturi i religiji.
Sarmati su se često selili, uglavnom prema zapadu, gde su dolazili u sukobe ratovali sa rimskim i vizantijskim vojskama. Pojedina plemena su se trajno naselila na tlu južne, istočne i severne Evrope i to:
– Roksolani (iz alanskog ruxs alan = svetli Alan, lat. Roxolani, grč. Ροξολάνοι, od iranskog Raochshna = belo, svetlo, takođe i svetli, sjajni) oko ušća Dunava u Crno More
– Jazigi u Panonskoj niziji u oblasti Dunava i Tise.
Jedan od većih centara Sarmata je bio Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica.
Sačuvani su istorijski zapisi o ratovima 236.–238. i 260.–271. godine, kao i da je Rim, između 290. i 330. godine uputio čak osam kaznenih ekspedicija, opustošivši sarmatsku teritoriju, posle čega su car Galerije Maksim i njegovi naslednici, Konstantin i Licinije, nosili u svom nazivu lat. Sarmaticus.
Po religiji bili su pagani. Poštovali su vatru.
Imali su panteon od sedam bogova. Vrhovni bog im se zvao Targitaj.

null

null

null

null

Sarmatska religija: http://www.rastko.rs/antropologija/sarmati.html

Odevanje:
null

Sarmatska keramika:
null

Sarmatski ratnik:
null

Sarmatska žena:
null


Stari istok – tabelarni i sinhronististički prikaz

27. oktobar 2012.

Tabele i sinhronistički prikazi država Starog istoka namenjeni su učenicima prve godine srednjih stručnih škola.


Praistorija

23. oktobar 2012.

Antropolog Meri Liki je u vulkanskim stenama pronašla okamenjene tragove prvog čovekovog bića. Duboko se zamislila nad saznanjem da je taj davnašnji predak čoveka (hominid) koračao po vulkanskom pepelu u potrazi za hranom da je moguće da je na tren zastao i osvrnuo se kako bi proverio da li mu preti opasnost, a potom nastavio dalje da korača u potrazi za hranom. Iza tog, tako jednostavnog, a potresnog saznanja,  zapisala je: „Ovaj pokret, tako snažno ljudski, prevazilazi vreme. Pre 3,7 miliona godina daleki predak je iskusio – baš kao vi i ja – trenutak sumnje.”

Taj pogled preko ramena odredio je njegov hod u prošlim vremenima.

Sin Meri Liki je 1969. godine pronašao u Keniji prvu kompletnu lobanju hominida, koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta ausralopitekus – južni majmun.

Nauka danas raspolaže nizom dokaza koji su svedočanstva o neprekidnoj borbi čoveka da se prilagodi prirodi i prirodu prilagodi sebi i svojim potrebama.

Na osnovu naučnih saznanja, a radi lakše orijentacije u izučavanju praistorijskog razvitka čoveka praistorijsko doba se može, na vrlo jednostavan način, prikazati šematski na sledeći način:

Australopithecus – http://en.wikipedia.org/wiki/Australopithecus

Homo habilis – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_habilis

Homo erectus – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_erectus

Homo neanderthalensis – http://en.wikipedia.org/wiki/Neanderthal

Homo sapiens sapiens (Kromanjonac) – http://en.wikipedia.org/wiki/Cro-Magnon

____________________________________________________________

Lepenski vir http://en.wikipedia.org/wiki/Lepenski_Vir

Starčevačka kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Star%C4%8Devo_culture

Vinčanska kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Vin%C4%8Da_culture

 


Počeci istorijske nauke

8. septembar 2012.

Počeci istorijske nauke.


Počeci istorijske nauke

7. septembar 2012.

Reč istorija:

grčki: ἱστορία (istraživanje, pripovedanje)

latinski : historia

staroslovenski: повѣсть (povest)

Istorija kao nauka izučava prošlost ljudskog društva od najstarijih vremena do danas, kako u prostoru tako i u vremenu. Njen naziv potiče od stare grčke reči istorija što znači ispitivanje, istraživanje, pričanje, pripovedanje o saznatom, istinitom.

Na koja pitanja treba da odgovori istorija kao nauka? To su sledeća pitanja:  šta, gde, kada, kako i zašto.

Periodizacija istorije

Primeri datiranja događaja u prošlosti – Hronologija:

Stari Grci – od 776. godine pre n.e. (od održavanja prve olimpijade)

Stari Rimljani – od 753. godine pre n.e. (od legendarnog osnivanja grada Rima)

Vizantinci – od 5508. godine pre n.e., tj. od godine stvaranja sveta (vizantijska ili carigradska era)

Jevreji - od 3760. godine pre n.e., tj. od godine stvaranja sveta (jevrejska era)

Arabljani - od 622. godine u n.e., tj. od godine hidžre – godina Muhamedovog preseljenja iz Meke u Medinu (islamska ili arabljanska era)

Hrišćani – od legendarnog rođenja Isusa Hrista; ustanovljena  je 525. godine u n.e. (hrišćansku eru ustanovio je učeni sveštenik, rodom iz plemena Skita, po imenu Dionizije Mali; Dionisije mali je izneo tvrdnju da je Hrist rođen 754. godine od osnivanja grada Rima (ab urbe condita) i tu je godinu uzeo za početnu godinu računanja vremena; ovaj način datiranja (računanja vremena) se u Italiji primenjivao već u VI veku, u ostalim zemljama zapada od sredine VIII veka, a u pravoslavnoj crkvi od XVI veka)

http://sh.wikipedia.org/wiki/Anno_Domini

Kalendari:

Julijanski kalendar 

– bio je u upotrebi od 46. godine pre n.e.

– ustanovljen je na osnovu zahteva gaja Julija Cezara

– ustanovio ga je grčki astronom Sosigen

– po ovom kalendaru godina je trajala 365 dana, 5 sati, 59 minuta i 6 sekundi ( Sunčana godina iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Razlika od 11 minuta i 14 sekundi svakih 128 godina naraste na jedan dan. Od 46 godine pre n.e. do 1582. godine u n.e. ta je razlika iznosila 10 dana, a danas je to 13 dana)

Gregorijanski kalendar 

– 1582. godine u n.e. je reformisan Julijanski kalendar

– reforma kalendara je izvršena po nalogu pape Grgura XIII

– razlika od 10 dana je izbrisana tako što je 5. oktobar 1582. godine proglašen za 15. oktobar

– u Srbiji je prihvaćen 1919. godine (u Srpskoj crkvi je još uvek u upotrebi Julijanski kalendar)

Zanimljivosti: Srpski astronom Milutin Milanković je ustanovio najprecizniji kalendar koji je na kongresu pravoslavnih crkava u Carigradu prihvaćen od strane pravoslavnih crkava, izuzev Srpske, Ruske i Jerusalimske.

Otac istorije: HERODOT  (oko 484 – oko 425 god. pre n.e.) – http://sh.wikipedia.org/wiki/Herodot

– prikupljao je  i koristio se istorijskim izvorima

– beležio je ono što su mu pričali

– opisao je događaje na osnovu prikupljene istorijske građe

–  svoje delo je nazivao ιστορίης απόδεξις, tj. pripovedanje (izlaganje)    onoga što je ispitivanjem saznao

 

 “…Herodot je prvi stvorio delo na osnovu sopstvenih istraživanja i prvi je je shvatio i definisao istoriju kao ιστορίης απόδεξις, tj. pripovedanje, razlaganje istraživanja. Odbacio je mitološke tradicije svojih prethodnika i posvetio se pravoj istorijskoj tradiciji opisujući gotovo sebi savremene događaje. Zbog toga mu je do danas ostao naziv pater historiae (»otac istorije«), koji mu je dao još Ciceron..“

Otac istoriografije: TUKIDID ( ( 460 – 396 godina pre n.e.) – http://sh.wikipedia.org/wiki/Tukidid

– savremenik i učesnik Peloponeskog rata

– delo: Istorija Peloponeskog rata

…I antička i moderna nauka slažu se u oceni da je Tukidid najveći istoričar Antike. I dok Herodota nazivaju „ocem istorije“, Tukidid je opštepriznat kao osnivač naučne istoriografije. On svoju istoriju Peloponeskog rata piše ne samo kao savremenik, nego i kao učesnik koji je mnogim političkim i ratnim događajima ili sam prisustvovao ili je podatke prikupljao od učesnika proveravajući ih sa više strana. Za razliku od Herodota, on će se truditi da ostane pri kritičkom i objektivnom izlaganju činjenica. Logiku rata ne tumači osvetom bogova, već ostavlja da događaji govore sami o sebi kao svedoci nepromenljive ljudske prirode. Ukoliko Tukididova istorija implicitno sadrži i neku pouku, ona se svodi na prirodu ljudi u ratnim okolnostima kada prestane dejstvo pisanih i nepisanih zakona. I kao što isticanje psihološkog činioca ukazuje na uticaj sofispške, njegovo tumačenje imperijalističke politike Atine oslanja se na sam fakat sile i pravo jačeg…” 

Izvori saznanja istorije – Istorijski izvori:

* materijalni (svi materijalni ostaci: hramovi, crkve, spomenici, oruđa, oružja, nakit, posuđe …)

* pisani (knjige, razni dokumenti, pisma, fotografije, audio i video zapisi…)

* usmeni (priče i pripovesti prenošene s kolena na koleno, tj. tradicija – najmanje verodostojni)

Gde se čuvaju istorijski izvori?

* istorijski arhivi

* arhivi državnih ustanova

* univerziteti

* akademije nauka

* naučni instituti

* muzeji

* biblioteke

KO U ISTORIJU PRISTRASNOST UNOSI NIJE DOSTOJAN DA JE KAZUJE –    Marcus Tullius Cicero ( 106 – 43 god. pre n.e.)


Opšte karakteristike feudalnog društva

10. mart 2012.

 

Franci

Gradovi XI vek

 


Tekstovi za kviz takmičenje učenika

20. februar 2012.

KVIZ TAKMIČENJE ZA UČENIKE PRVE GODINE HEMIJSKO-MEDICINSKE ŠKOLE IZ VRŠCA

TEMA: TUM PECCET ili PUTEVIMA GRČKE, HELENISTIČKE I RIMSKE KULTURE

Materijal je razvrstan po grupama, onako kako su učenici imali zadatak da prezerntuju izabrane ličnosti iz sveta grčke, helenističke i rimske kulture.

1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
MUZE (gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke.
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
SAPFO (Sapfa, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) je slavna grčka pesnikinja rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos. Sapfa je bila udata i imala je kćer, Kleidu. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice. Bila je lirski pesnik. Epigram u Palatinskoj antologiji, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu. Sapfo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbijke. Reč lezbijka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla.
GAJ KLINIJE MECENA (lat. Gaius Cilnius Maecenas,oko 70.god. p.n.e. – 8.god. p.n.e) je bio rimski političar, pesnik i pokrovitelj pesnika. Takođe je bio savetnik i prijatelj Oktavijana Avgusta. Njegovo prezime, Mecena, je postalo naziv za pokrovitelje umetnosti. Bio je pokrovitelj mnogim umetnicima među kojima se ističu Horacije, Vergilije i Propercije. Poticao je iz ugledne aristokratske porodice.

2 grupa_ HOMER-VERGILIJE-SOKRAT
HOMER je bio starogrčki pesnik, autor Ilijade i Odiseje, najstarijeg spomenika helenske književnosti. O Homeru, kao ličnosti ništa nije poznato i neki akademici sumnjaju da su ova dela njegova. Na osnovu lingvističkih i istorijskih podataka koji su dostupni, pretpostavlja se da su epovi pisani na zapadnoj obali Male Azije, oko 9. veka p. n. e.
Određene tvrdnje kažu da je Homer bio slepi grčki pesnik koji je, po nekima, živeo u 12. veku pre n.e. u Smirni. Često se iznosi tvrdnja da je živeo u 8. veku pre n.e. Novija istraživanja upućuju na to je da je živeo u 9. veku pre n.e. i da je, iako veliki pesnik, radio je kao dvorski pevač ili pripovedač.
PUBLIJE VERGILIJE MARON (lat. Publius Vergilius Maro 70.god p.n.e. – 19.god. p.n.e.) bio je rimski pesnik, najpoznatiji kao autor Eneide, najvećeg epa u rimskoj književnosti. Vergilije je jedan od najuticajnijih rimskih književnika, o čemu svedoči i to da ga je Dante Aligjieri koristio kao svog vodiča kroz Pakao i Čistilište u svojoj Božanstvenoj komediji. Vergilije je rođen 15. oktobra 70. stare ere u selu Andi (Andes) blizu Mantove (Mantua), u severnoj Italiji. ..U Rimu je učio retoriku, medicinu i filozofiju… Najvažnije i najveće delo Vergilijevo jeste Eneida, junački spev u dvanaest knjiga sa ukupno 9.896 heksametara, na kome je pesnik radio od 29. god. st. e. pa sve do svoje smrti. U spevu se opisuju događaji sa Enejom nakon propasti Troje, njegova lutanja, dolazak u Italiju, borbe u Laciju sa starosedeocima i rutulskim kraljem Turnom. Eneida je postala rimskim nacionalnim epom, ali ona je istovremeno i apoteoza carske julijevske porodice, koju je Vergilije preko Enejinog sina Askanija ili Jula vezao za Eneju i njenu majku Veneru.
SOKRAT, st.grč. SOKRÁTES / Σωκράτης (Atina, 469. god. p.n.e. – Atina, 399. god. p.n.e.), grčki filozof Sokrat nikada nije napuštao Atinu, osim u slučajevima vojnih pohoda, u kojima je uspešno učestvovao. Sve što znamo o ovom filozofu, saznajemo iz Platonovih dijaloga gde je Sokrat pomalo idealizovan, i spisa njegovog drugog učenika Ksenofonta, jer Sokrat za života namerno ništa nije napisao. U Ksenofontovim „Uspomenama o Sokratu“ on kaže da je Sokrat bio mudrac i ratnik, filozof, ali i praktičar koji rukovodi sa jednostavnim životnim principima. Sokrata su Atinske vlasti optužile da ne veruje u atinske bogove i da kvari atinsku omladinu. Ali, stvarni razlog za tu optužbu je bio da je Sokrat dovodio u pitanje moralni legitimitet atinske vlasti. On je insistirao na ličnoj odgovornosti i svesti prilikom donošenja moralnih i saznajnih odluka…Život je okončao nakon nepravednog suđenja tako što je ispio otrov sačinjen od kukute.

3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
DEMOSTEN (grč. Δημοσθένης, 384 – 322. god. p.n.e.) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikuju se visokom književno-umetničkom vrednošću i istovremeno pružaju temeljit uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre n.e. Naročito su poznati njegovi govori upereni protiv Filipa II Makedonskog, a u ime odbrane atinske demokratije i nezavisnosti grčkih država.
Natpis na Demostenovom spomeniku:
Εἴπερ ἴσην γνώμῃ ῥώμην, Δημόσθενες, εἶχες,
οὔποτ’ ἂν Ἑλλήνων ἦρξεν Ἄρης Μακεδών.
Da si, Demostene, imao snagu jednaku pameti,
ne bi Helenima zavladao ratoborni Makedonac.
MARKO TULIJE CICERON (Marcus Tullius Cicero, 3. januar 106 — 7. decembar 43. god pre n.e.), rimski državnik, književnik i retor (govornik, orator). Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum). U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Advokatsku karijeru je započeo 81. god. pre n.e. sa 25 godina života, a potom je njegov politički uspon išao vrtoglavom brzinom: 75. god. pre n.e. postao je kvestor, 69. god. pre n.e. edil, 66. god. pre n.e.pretor, a 63. god. pre n.e. konzul. Ubijen je u političkim sukobima 43. godine pre n.e…. Ciceron o istoriji: Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis (Istorija je svedok vremena, svetlost istine, zivot uspomen, uciteljica zivota, vesnik davnine)….Još jedna izreka: „Kaži mi kako se zoveš, i znaću kakav si”
HIPATIJA iz ALEKSANDRIJE (grč. Ὑπατία, oko 370 — 415 god. u n.e.) je bila grčki naučnik, prva istorijski poznata žena koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Podučavala je astronomiji i matematici, kao i filozofskim učenjima Platona i Aristotela. Predavala je u Aleksandriji, a među njenim učenicima je bio i Sinesije, kasniji biskup u Ptolemaisu, koji je pisao o Hipatijinom znanju mehanike i tehnike demonstriranom kada mu je pomagala da osmisli hidrometar i srebrni astrolab. završila je tragično tako što ju je razbesnela rulja pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, predvođena Petrom Čitačem, skinula sa kola u prolazu, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila (Hipatija je bila paganka i politički aktivna što je rastućem hrišćanstvu stajalo na put, tj. predstavljalo jednu od prepreka).

4 grupa _ ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKRAT – GALEN
ASKLEPIJE – Sin Apolona i Koronide, je bog lekarstva kod starih Grka. Po mitu,odgajio ga je i lekarskoj veštini naučio Kentaur Hiron. Njegova obeležja su zmija obavijena oko štapa (po predanju zmija mu je pokazala travu koja leči, a po drugom Atena mu je ponudila dve vste Meduzine krvi,krv iz desne vene koja vraća u život i krv iz leve vene koja oduzima život), petao ( koji je prisustvovao njegovom rođenju ).
ESKULAP – rimski bog lekarstva koji ima iste karakteristike i obeležja kao i Asklepije
HIPOKRAT (oko 460-377 godine p.n.e.) – Bio je najslavniji i najznačajniji lekar u Antičkoj Grčkoj. Poreklom je sa ostrva Kos iz lekarske porodice. Mnogo je putovao, ali je svoj poziv obavio u Tesaliji, gde je i umro. Postao je simbol pravog lekara (primer: Hipokratova zakletva), naročito zahvaljujući Galenovoj interpretaciji. Dok je lečio nije upotrebljavao naročite aparate za pregled, ali ipak njegovi spisi sadrže pažljivo posmatranje bolesnika i zdravo rasuđivanje o dijagnozi, lečenju i prognozi. Nije upotrebljavao puno lekova jer je smatrao da je priroda najbolji lek: Medicus curat, natura sanat. Sem lečenja ljudima je ulivao dobru volju i upornost da se bore protiv svoje bolesti. On je lečio pacijente, a ne bolesti. Sem njegove čuvene zakletve, čuveni su i filozofsko-medicinski aforizmi:
„ Život je kratak, a umetnost lečenja duga “
„ Isprobavanje je opasno, a rasuđivanje je teško“
„ Povoljna prilika za lečenje bolesti brzo ističe “ .
GALEN KLAUDIJE (129 -199 god. u n.e.) – Grčki lekar iz Pergama, poslednji veliki predstavnik antičke naučne medicine. Bavio se i apotekarstvom. Radio je u Aleksandriji, a potom i u Rimu. Po antici bio je veoma plodan narodni, i lični lekar Marka Aurelija. Njegove teorije su imale veliki uticaj na zapadnu medicinu. Duže od jednog milenijuma Galenov opis anatomske građe zasnivao se na seciranju majmuna. Niko ga nije nadmašio, sve do štampanih opisa ilustracija ljudske anatomije koje je napravio Andreas Vezalijus 1543. godine. Galenov opis rada srca, arterija i vena, održavao se sve do 1628. godine kada je Vilijam Harvi opisao krvotok kao pogonsku pumpu. Galen je izvršio brojne eksperimente sa podvezivanjem živaca kako bi potkrepio teoriju koja važi i danas, da mozak upravlja svim pokretima mašića preko centralnog i perifernog nervnog sistema. Smatrao je da su po unutrašnjoj građi čoveku najsličnije životinje majmuni i svinje.

5 grupa_ TALES iz MILETA – ARHIMED – HERON
TALES iz MILETA (624.god.p.n.e.- 547.god.p.n.e. ili 546.god.p.n.e.) bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filozof , koga su ubrajali među Sedam mudraca. Aristotel je tvrdio da je Tales jedan od osnivača jonske filozofije, zbog podatka da je on došao do zaključka da sve nastaje iz vode.Podaci, takođe kazuju, da je Tales otkrio sazvežđe Malog Medveda. Od njegovih spisa ništa nije sačuvano. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana i izračunao pomračenje Sunca.Mnogi su osećali divljene prema njemu npr. Ksenofan i Herodot i po mnogim izvorima bio je veoma uvažen među ljudima svog vremena.
Pripisuju mu se reči: „Ono što treba ljudima i danas-malo više razuma i malo više sanjarenja“
ARHIMED (287.god.p.n.e. — 212.god.p.n.e.) grčki matematičar, fizičar i astronom, iz Sirakuze na Siciliji. Između ostalog pronašao je zakon poluge, zakon potiska – zakon o plutajućim telima čija je zapremina jednaka količini potisnute vode (Arhimedov zakon, Arhimedova vaga) i dr. “Od svojih rezultata sam se najviše ponosio određenjem površine i zapremine kod lopte i valjka i izračunavanjem broja π.“ Arhimed je osmislio razne sprave napravljene da odbrane Sirakuzu , ali su većina stanovnika mislili da je on lud. Ubili su ga Rimljani prilikom opsade Sirakuze u Drugom punskom ratu. Pripoveda se da mu je poslednja rečenica bila: Noli turbare circulos meos! (Ne dirajte moje krugove!).
HERON,ponekad nazivan i Heron Aleksandrijski (Aleksandrija I vek n.e.) bio je grčki matematičar i inženjer. Smatra se da je otkrio više sprava, među kojima se ubraja i Heronova boca koja se smatra pretečom parne mašine. Čuvena Heronova fontana služila je da se pomoću nje dobija mlaz vode (princip potiska vode – fontane). Pisao je i radove iz oblasti matematike i mehanike, doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tačno i približno izračunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i drugih geometrijskih tela. Veći deo originalnih spisa i projekata su izgubljeni, ali neki od njegovih dela su sačuvana u arapskim rukopisima.

ZADUŽENJE NASTAVNIKA:
ANTROPOMORFNI POLITEIZAM – MIT – izmišljena priča o izmišljenim ličnostima i izmišljenim događajima; MITOLOGIJA – skup mitova; Grči bogovi: prebivalište: planina Olimp; vrhovni bog: Zevs; zaštitnica braka: Hera; boginja mudrostoi: Atina; Rimski bogovi: prebivalište: Jupiterov hram na Kapitolu; vrhovni bog: Jupiter; zaštitica braka: Junona; boginja mudrosti: Minerva
PARTENON: – V vek pre n.e.; na brdu Akropolj; posvećen boginji Atini (boginja mudrosti; zaštitnica grada Atine); Stil: dorski (triglif – dekorativna udubljenja; metope – prostor između dva triglifa popunjen skulpturama
LAOKON I SINOVI: početkom II veka pre n.e.; nastala na Rodosu; skulturalna grupa usmerena na dubinu; razuđenost prostora; realistični anatomski detalji; izraz patnje i bola
KOLOSEUM: „Flavijev amfiteatar“ – amfiteatar u Rimu; Održavane gladijatorske borbe i borbe sa životinjama; Mogao je da primi 50.000 gledalaca; Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana; Dovršena je za vreme vladavine caraTita (79-81); Trospratna fasada: a) prizemlje – dorki stil; b) prvi sprat – jonski stil; v) drugi sprat – korintski stil; primena luka i svoda
HERODOT: – V vek pre n.e.; Otac istorije; Rodom iz Halikarnasa (danas Bodrum); Savremenik Grčko-persijskih ratova (500 – 449 god. pre n.e.); Periklov prijatelj; Delo: Istorija; Herodotove reči: “Beležim da se pamti, da se ne zaboravi.”
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA: Osnovana je početkom III veka pre n.e. (pokretač i osnivač grk Demetrije iz Falerona); Najveća biblioteka antičkog sveta; Sedište: Aleksandrija kraj današnjeg Kaira; Gradnja Biblioteke i Muzeja započeta je za vreme Ptolemej I Sotera (367-283. p. n. e.), oko 290-283. p. n.; U svom sastavu je imala: šetališta, bašte, prostorije za zajedničke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke, nabavno odeljenje (locirano u luci), kao i kataloško odeljenje
ZAKONI DVANAEST TABLICA: lat. Leges Duodecim Tabularum; zbornik na kome se zasnivao celokupan rimski pravni sistem; Godine 451. p. n.e. patriciji su izabrali komisiju od deset sopstvenih ljudi, kojima su dali ovlašćenje da napišu zakone (Decemviri legibus scribundis imperio); Objabljene su 450 godine pre n.e. i istaknute na Forumu;
Sadržaj tablica:
1. – 3. Sudski postupak i izvršenje presuda;
4. – 5. Porodično i nasledno pravo;
6. – 8. Imovinski odnosi;
9. Krivična dela;
10. Religijski obredi;
11. – 12. Dopuna prethodnih tablica i različita pravila

NAPOMENA: Materijal za kviz je pripremljen na osnovu izlaganja učenika koji su o predstavnicima grčke, helenističke i rimske kulture prezentovali tako što su imali mogućnost da prezentaciju pripreme prema svojim idejama i zamislima.


Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.336 drugih pratioca

%d bloggers like this: