Metoda „Grafiti“ u kombinaciji sa diskusijom, metodom KWL i „Metom“

2. januar 2014.

Opis pripreme i realizacije časa na temu
SVET IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

*Drugi razred srednje stručne škole

Učenike sam na početku časa obavestila da ćemo raditi novo gradivo, ali tako što će se podeliti u 6 grupa od po 5 učenika (okvirno, oko 3 minuta). Podelila sam im flomastere u 6 različitih boja (za svaku grupu drugačija boja).
Učenicima sam objasnila da ćemo se baviti promenama koje su nastale u periodu između dva svetska rata, a koje se odnose na pojavu novih ideoloških pokreta koji su obeležili 20-ti vek – fašizam, nacizam, komunizam. ( u prvih 5 minuta časa) U sledećih 10 minuta učenici su imali zadatak da na listovima koje sam zalepila na tabli sa ispisanim pitanjima napišu kratku reč/rečenicu o onome što se od njih traži ili da to pokušaju da prikažu, po njihovom mišljenju, odgovarajućim simbolom.
Pitanja su:
1.Na šta vas podsećaju reči: „slikao se sa žeteocima na njivi, sa radnicima u fabrici, sa decom“?
Odgovori učenika po grupama: Voleo je da se slika; Vođa; Lider; Bio je u prilici da se slika; Iskorišćava ljude; Voli da se druži
2.Razmislite! Objasnite iskaz:
„Jedan vođa, jedan narod, jedno carstvo!“

Odgovori učenika po grupama: Hitler; Majn Kamf (Mein Kampf); Logori smrti; (ucrtan je kukasti krst); Hitler; Strah
3.Da li su vam poznati izrazi „čelični“ i „sibirsko progonstvo“?
Odgovori učenika po grupama:
Na ovo pitanje učenici odgovaraju tako što predstavnik grupe za svoje članove upisuje zvezdicu odgovarajućim flomasterom u boji kako bi se znalo kakva atmosfera vlada u grupama i šta kod članova grupa preovlađuje kao određeni stav. Nije obavezujuće da svi čalnovi u grupi isto misle.)
4.Kako biste objasnili izraze „duče“, „firer“, „kaudiljo“?
Odgovori učenika po grupama:
„duče“ – Nije nam poznato; Ne znamo; ???; Treba nam objašnjenje; Na kojem jeziku je ova reč?: Ne razumemo;
„firer“ – Hitler (svih 6 grupa je napisalo isto); treća grupa je docrtala karikaturu Čarlija Čaplina
null
„kaudiljo“ – Pet grupa je napisalo „Objasnite!“; prva grupa je napisala „Zvuči španski“
Nakon njihovih odgovora organizovala sam diskusiju u trajanju od 15 minuta i dala učenicima odgovarajuća obrazloženja. Potom sam tražila od učenika da pokušaju da usmenim putem objasne, svojim rečima, pojam ideologije i ideoloških pokreta. Diskutovali smo na temu: Za koje zemlje je vezana pojava novih ideologija?

Po završetku diakusije tri grupe učenika su dobile kopiju slike „Gernika“ Pabla Pikasa:
null

Tri grupe učenika su dobile kopiju fotografije koja je snimljena u vreme pogroma Jevreja u Berlinu u takozvanoj „Kristalnoj noći“ 09. novembra 1938. godine:
5_Kristalna noc

Odgovori učenika po grupama:

Gernika

Kristakna noc

Domaći zadatak – Učenici treba da:

1.pogledaju, kod kuće, inserte iz filma „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina

The Great Dictator – Globe Scene:

Charlie Chaplin final speech in The Great Dictator:

2.napišu kraći esej o tome kako su doživeli i u kojoj meri su razumeliinserte iz filma (da li je na njih film ostavio nekakv utisak, ili su se samo zabavili, ili su ostali ravnodušni) sa napomenom da će se na tu temu diskutovati na narednom času.
Pri izlasku iz učionice učenike sam zamolila da na meti koja je postavljena na pomoćnoj tabli označe zvezdicom „“ u kojoj meri im odgovara ovakav način rada – zvezdica bliže centru mete znači VIŠE, a zvezdica udaljenija od centra mete znači MANJE. To mi je poslužilo da napravim analizu svoje uspešnosti u radu tokom realizacije planiranog časa.

Pogodak u metu
null

Zanimljivo
Poučno
Korisno
Primenljivo
Podsticajno


Sarmati

2. oktobar 2013.

Sarmati (grč. Σαρμάται, lat. Sarmatae) su velika grupa nomadskih naroda koja je u periodu od IV veka p. n. e. do IV veka n.e. naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.
U grčkim izvorima se pominju kao Σαρμάται, a u latinskim kao Sarmatæ. Na području stepskih oblasti od Dunava do Kaspijskog jezera, ova grupa naroda je od III veka pre n.e. potisnula srodnu grupu naroda Skita. U antičkim izvorima pominje se veliki broj sarmatskih plemena: Jazigi, Roksolani, Alani, Masageti, Vali i dr.
Herodot u svojim delima još u V veku p. n. e. pominje Sarmate pod nazivom Sauromati. Kasnije, ih pominju i Plinije u I veku i Ptolemej u III veku, kao i brojni vizantijski i rimski istoričari.
Služili su se skitskim jezikom ali posebnim dijalektom što govori da su im Skiti bili srodni po jeziku, kulturi i religiji.
Sarmati su se često selili, uglavnom prema zapadu, gde su dolazili u sukobe ratovali sa rimskim i vizantijskim vojskama. Pojedina plemena su se trajno naselila na tlu južne, istočne i severne Evrope i to:
– Roksolani (iz alanskog ruxs alan = svetli Alan, lat. Roxolani, grč. Ροξολάνοι, od iranskog Raochshna = belo, svetlo, takođe i svetli, sjajni) oko ušća Dunava u Crno More
– Jazigi u Panonskoj niziji u oblasti Dunava i Tise.
Jedan od većih centara Sarmata je bio Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica.
Sačuvani su istorijski zapisi o ratovima 236.–238. i 260.–271. godine, kao i da je Rim, između 290. i 330. godine uputio čak osam kaznenih ekspedicija, opustošivši sarmatsku teritoriju, posle čega su car Galerije Maksim i njegovi naslednici, Konstantin i Licinije, nosili u svom nazivu lat. Sarmaticus.
Po religiji bili su pagani. Poštovali su vatru.
Imali su panteon od sedam bogova. Vrhovni bog im se zvao Targitaj.

null

null

null

null

Sarmatska religija: http://www.rastko.rs/antropologija/sarmati.html

Odevanje:
null

Sarmatska keramika:
null

Sarmatski ratnik:
null

Sarmatska žena:
null


Stari istok – tabelarni i sinhronististički prikaz

27. oktobar 2012.

Tabele i sinhronistički prikazi država Starog istoka namenjeni su učenicima prve godine srednjih stručnih škola.


Praistorija

23. oktobar 2012.

Antropolog Meri Liki je u vulkanskim stenama pronašla okamenjene tragove prvog čovekovog bića. Duboko se zamislila nad saznanjem da je taj davnašnji predak čoveka (hominid) koračao po vulkanskom pepelu u potrazi za hranom da je moguće da je na tren zastao i osvrnuo se kako bi proverio da li mu preti opasnost, a potom nastavio dalje da korača u potrazi za hranom. Iza tog, tako jednostavnog, a potresnog saznanja,  zapisala je: „Ovaj pokret, tako snažno ljudski, prevazilazi vreme. Pre 3,7 miliona godina daleki predak je iskusio – baš kao vi i ja – trenutak sumnje.”

Taj pogled preko ramena odredio je njegov hod u prošlim vremenima.

Sin Meri Liki je 1969. godine pronašao u Keniji prvu kompletnu lobanju hominida, koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta ausralopitekus – južni majmun.

Nauka danas raspolaže nizom dokaza koji su svedočanstva o neprekidnoj borbi čoveka da se prilagodi prirodi i prirodu prilagodi sebi i svojim potrebama.

Na osnovu naučnih saznanja, a radi lakše orijentacije u izučavanju praistorijskog razvitka čoveka praistorijsko doba se može, na vrlo jednostavan način, prikazati šematski na sledeći način:

Australopithecus – http://en.wikipedia.org/wiki/Australopithecus

Homo habilis – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_habilis

Homo erectus – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_erectus

Homo neanderthalensis – http://en.wikipedia.org/wiki/Neanderthal

Homo sapiens sapiens (Kromanjonac) – http://en.wikipedia.org/wiki/Cro-Magnon

____________________________________________________________

Lepenski vir – http://en.wikipedia.org/wiki/Lepenski_Vir

Starčevačka kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Star%C4%8Devo_culture

Vinčanska kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Vin%C4%8Da_culture

 


Počeci istorijske nauke

8. septembar 2012.

Počeci istorijske nauke.


Počeci istorijske nauke

7. septembar 2012.

Reč istorija:

grčki: ἱστορία (istraživanje, pripovedanje)

latinski : historia

staroslovenski: повѣсть (povest)

Istorija kao nauka izučava prošlost ljudskog društva od najstarijih vremena do danas, kako u prostoru tako i u vremenu. Njen naziv potiče od stare grčke reči istorija što znači ispitivanje, istraživanje, pričanje, pripovedanje o saznatom, istinitom.

Na koja pitanja treba da odgovori istorija kao nauka? To su sledeća pitanja:  šta, gde, kada, kako i zašto.

Periodizacija istorije

Primeri datiranja događaja u prošlosti – Hronologija:

Stari Grci – od 776. godine pre n.e. (od održavanja prve olimpijade)

Stari Rimljani – od 753. godine pre n.e. (od legendarnog osnivanja grada Rima)

Vizantinci – od 5508. godine pre n.e., tj. od godine stvaranja sveta (vizantijska ili carigradska era)

Jevreji – od 3760. godine pre n.e., tj. od godine stvaranja sveta (jevrejska era)

Arabljani – od 622. godine u n.e., tj. od godine hidžre – godina Muhamedovog preseljenja iz Meke u Medinu (islamska ili arabljanska era)

Hrišćani – od legendarnog rođenja Isusa Hrista; ustanovljena  je 525. godine u n.e. (hrišćansku eru ustanovio je učeni sveštenik, rodom iz plemena Skita, po imenu Dionizije Mali; Dionisije mali je izneo tvrdnju da je Hrist rođen 754. godine od osnivanja grada Rima (ab urbe condita) i tu je godinu uzeo za početnu godinu računanja vremena; ovaj način datiranja (računanja vremena) se u Italiji primenjivao već u VI veku, u ostalim zemljama zapada od sredine VIII veka, a u pravoslavnoj crkvi od XVI veka)

http://sh.wikipedia.org/wiki/Anno_Domini

Kalendari:

Julijanski kalendar 

– bio je u upotrebi od 46. godine pre n.e.

– ustanovljen je na osnovu zahteva gaja Julija Cezara

– ustanovio ga je grčki astronom Sosigen

– po ovom kalendaru godina je trajala 365 dana, 5 sati, 59 minuta i 6 sekundi ( Sunčana godina iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Razlika od 11 minuta i 14 sekundi svakih 128 godina naraste na jedan dan. Od 46 godine pre n.e. do 1582. godine u n.e. ta je razlika iznosila 10 dana, a danas je to 13 dana)

Gregorijanski kalendar 

– 1582. godine u n.e. je reformisan Julijanski kalendar

– reforma kalendara je izvršena po nalogu pape Grgura XIII

– razlika od 10 dana je izbrisana tako što je 5. oktobar 1582. godine proglašen za 15. oktobar

– u Srbiji je prihvaćen 1919. godine (u Srpskoj crkvi je još uvek u upotrebi Julijanski kalendar)

Zanimljivosti: Srpski astronom Milutin Milanković je ustanovio najprecizniji kalendar koji je na kongresu pravoslavnih crkava u Carigradu prihvaćen od strane pravoslavnih crkava, izuzev Srpske, Ruske i Jerusalimske.

Otac istorije: HERODOT  (oko 484 – oko 425 god. pre n.e.) – http://sh.wikipedia.org/wiki/Herodot

– prikupljao je  i koristio se istorijskim izvorima

– beležio je ono što su mu pričali

– opisao je događaje na osnovu prikupljene istorijske građe

–  svoje delo je nazivao ιστορίης απόδεξις, tj. pripovedanje (izlaganje)    onoga što je ispitivanjem saznao

 

 “…Herodot je prvi stvorio delo na osnovu sopstvenih istraživanja i prvi je je shvatio i definisao istoriju kao ιστορίης απόδεξις, tj. pripovedanje, razlaganje istraživanja. Odbacio je mitološke tradicije svojih prethodnika i posvetio se pravoj istorijskoj tradiciji opisujući gotovo sebi savremene događaje. Zbog toga mu je do danas ostao naziv pater historiae (»otac istorije«), koji mu je dao još Ciceron..“

Otac istoriografije: TUKIDID ( ( 460 – 396 godina pre n.e.) – http://sh.wikipedia.org/wiki/Tukidid

– savremenik i učesnik Peloponeskog rata

– delo: Istorija Peloponeskog rata

…I antička i moderna nauka slažu se u oceni da je Tukidid najveći istoričar Antike. I dok Herodota nazivaju „ocem istorije“, Tukidid je opštepriznat kao osnivač naučne istoriografije. On svoju istoriju Peloponeskog rata piše ne samo kao savremenik, nego i kao učesnik koji je mnogim političkim i ratnim događajima ili sam prisustvovao ili je podatke prikupljao od učesnika proveravajući ih sa više strana. Za razliku od Herodota, on će se truditi da ostane pri kritičkom i objektivnom izlaganju činjenica. Logiku rata ne tumači osvetom bogova, već ostavlja da događaji govore sami o sebi kao svedoci nepromenljive ljudske prirode. Ukoliko Tukididova istorija implicitno sadrži i neku pouku, ona se svodi na prirodu ljudi u ratnim okolnostima kada prestane dejstvo pisanih i nepisanih zakona. I kao što isticanje psihološkog činioca ukazuje na uticaj sofispške, njegovo tumačenje imperijalističke politike Atine oslanja se na sam fakat sile i pravo jačeg…” 

Izvori saznanja istorije – Istorijski izvori:

* materijalni (svi materijalni ostaci: hramovi, crkve, spomenici, oruđa, oružja, nakit, posuđe …)

* pisani (knjige, razni dokumenti, pisma, fotografije, audio i video zapisi…)

* usmeni (priče i pripovesti prenošene s kolena na koleno, tj. tradicija – najmanje verodostojni)

Gde se čuvaju istorijski izvori?

* istorijski arhivi

* arhivi državnih ustanova

* univerziteti

* akademije nauka

* naučni instituti

* muzeji

* biblioteke

KO U ISTORIJU PRISTRASNOST UNOSI NIJE DOSTOJAN DA JE KAZUJE –    Marcus Tullius Cicero ( 106 – 43 god. pre n.e.)


Opšte karakteristike feudalnog društva

10. mart 2012.

 

Franci

Gradovi XI vek

 


Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.615 drugih pratioca

%d bloggers like this: