Svet između dva svetska rata

14. mart 2014.

Svet između dva svetska rata.


Svet između dva svetska rata

11. februar 2014.

„VREME NETRPELJIVIH“

ВРЕМЕ НЕТРПЕЉИВИХ

*Sukobi interesa

*Neispoljena volja da se mirnim putem rešavaju problemi

*Isticanje „ega“ kao prioriteta

*Pacifizam u drugom planu

*Izvršilaca je uvek dovoljno

*Oružje se nije ni ohladilo

Svega dve decenije po završetku Prvog svetskog rata brojne ekonomske, društvene i političke krize dovele su do izbijanja Drugog svetskog rata.

Istoričar Andrej Mitrović je ovo dvodecenijsko „dokazivanje“ zastrašivanjem oslikao sa samo dve reči, Vreme netrpeljivih

                                                                     

kul10f_ocp_w380_h300

         (Kragujevac, 17. april 1937. – Beograd, 25. avgust 2013.)

Napomena: Andrej Mitrović je bio poeta među istoričarima, jer je vremenu kojem se bavio uneo onu stranu poimanja sveta koja nedostaje onima koji istoriju pokušavaju da pretvore u oruđe svojih ličnih stremljenja. Ko je imao prilike da ga bar jednom sretne nikada se više nije odrekao istorije. Istorija se tako pretočila u biće sa kojim živite, sa kojim idete u korak, koje vam određuje dan, koje vas čini boljim i plemenitijim, koje daruje nadu da svet možemo učiniti boljim. 


STARI SLOVENI

2. januar 2014.

Prapostojbina

Prapostojbina

Seobe Starih Slovena

Seobe Slovena  http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8

Stari Sloveni_Mapa uma

Način života Starih Slovena

O Starim Slovenima: http://www.starisloveni.com/

САЗНАЈТЕ КОЛИКО ЈЕ ЛАКО УЧИТИ

Ученице Хемијско-медицинске школе из Вршца, одељење I-1 Мирјана Маринковић и Катарина Медаков су на задату тему, личном иницијативом, приредиле мапу ума (школска 2015/2016 година):

1_Srpske zemlje


UZROČNO-POSLEDIČNE VEZE

2. januar 2014.

SVET NA RAZMEĐU VEKOVA

Promene u privredi, društvu, politici i kulturi

krajem 19. i početkom 20. veka

Drustvo na razmedju vekova

(аутор: Олгица Лукач)

Opšte karakteristike privrede i društva - druga pol. 19. i poč. 20. veka

Опште карактеристике привреде и друштва у другој пол. 19. и поч. 20. века

(аутор: Олгица Лукач)

Map_Europe_alliances_1914-sr.svg

Војни савези у Европи 1914. године

извор: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

 

UZROCI PRVOG SVETSKOG RATA

(28. 07. 1914. – 11.11.1918.)

Uzroci I svetskog rata_2

(аутор: Олгица Лукач)

Uzroci I svetskog rata

(аутор: Олгица Лукач)


Umeće ratovanja

2. januar 2014.

Dobiti sto pobjeda u sto bitaka nije vještina. Vještina je pobijediti neprijatelja bez borbe.
Zabrani predskazanja i kloni se praznovjernih misli.Tek onda, sve dok ti ne dođe smrt, nijednog belaja se ne trebaš bojati.
Vješta osoba koja upošljava druge ljude će uposliti mudrog čovjeka, hrabrog čovjeka, gramzivog čovjeka i glupog čovjeka.
Ukoliko ne poznaješ ni sebe ni svoga neprijatelja – u velikoj si nevolji.

Sun Tzu


Metoda „Grafiti“ u kombinaciji sa diskusijom, metodom KWL i „Metom“

2. januar 2014.

Opis pripreme i realizacije časa na temu
SVET IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

*Drugi razred srednje stručne škole

Učenike sam na početku časa obavestila da ćemo raditi novo gradivo, ali tako što će se podeliti u 6 grupa od po 5 učenika (okvirno, oko 3 minuta). Podelila sam im flomastere u 6 različitih boja (za svaku grupu drugačija boja).
Učenicima sam objasnila da ćemo se baviti promenama koje su nastale u periodu između dva svetska rata, a koje se odnose na pojavu novih ideoloških pokreta koji su obeležili 20-ti vek – fašizam, nacizam, komunizam. ( u prvih 5 minuta časa) U sledećih 10 minuta učenici su imali zadatak da na listovima koje sam zalepila na tabli sa ispisanim pitanjima napišu kratku reč/rečenicu o onome što se od njih traži ili da to pokušaju da prikažu, po njihovom mišljenju, odgovarajućim simbolom.
Pitanja su:
1.Na šta vas podsećaju reči: „slikao se sa žeteocima na njivi, sa radnicima u fabrici, sa decom“?
Odgovori učenika po grupama: Voleo je da se slika; Vođa; Lider; Bio je u prilici da se slika; Iskorišćava ljude; Voli da se druži
2.Razmislite! Objasnite iskaz:
„Jedan vođa, jedan narod, jedno carstvo!“

Odgovori učenika po grupama: Hitler; Majn Kamf (Mein Kampf); Logori smrti; (ucrtan je kukasti krst); Hitler; Strah
3.Da li su vam poznati izrazi „čelični“ i „sibirsko progonstvo“?
Odgovori učenika po grupama:
Na ovo pitanje učenici odgovaraju tako što predstavnik grupe za svoje članove upisuje zvezdicu odgovarajućim flomasterom u boji kako bi se znalo kakva atmosfera vlada u grupama i šta kod članova grupa preovlađuje kao određeni stav. Nije obavezujuće da svi čalnovi u grupi isto misle.)
4.Kako biste objasnili izraze „duče“, „firer“, „kaudiljo“?
Odgovori učenika po grupama:
„duče“ – Nije nam poznato; Ne znamo; ???; Treba nam objašnjenje; Na kojem jeziku je ova reč?: Ne razumemo;
„firer“ – Hitler (svih 6 grupa je napisalo isto); treća grupa je docrtala karikaturu Čarlija Čaplina
null
„kaudiljo“ – Pet grupa je napisalo „Objasnite!“; prva grupa je napisala „Zvuči španski“
Nakon njihovih odgovora organizovala sam diskusiju u trajanju od 15 minuta i dala učenicima odgovarajuća obrazloženja. Potom sam tražila od učenika da pokušaju da usmenim putem objasne, svojim rečima, pojam ideologije i ideoloških pokreta. Diskutovali smo na temu: Za koje zemlje je vezana pojava novih ideologija?

Po završetku diakusije tri grupe učenika su dobile kopiju slike „Gernika“ Pabla Pikasa:
null

Tri grupe učenika su dobile kopiju fotografije koja je snimljena u vreme pogroma Jevreja u Berlinu u takozvanoj „Kristalnoj noći“ 09. novembra 1938. godine:
5_Kristalna noc

Odgovori učenika po grupama:

Gernika

Kristakna noc

Domaći zadatak – Učenici treba da:

1.pogledaju, kod kuće, inserte iz filma „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina

The Great Dictator – Globe Scene:

Charlie Chaplin final speech in The Great Dictator:

2.napišu kraći esej o tome kako su doživeli i u kojoj meri su razumeliinserte iz filma (da li je na njih film ostavio nekakv utisak, ili su se samo zabavili, ili su ostali ravnodušni) sa napomenom da će se na tu temu diskutovati na narednom času.
Pri izlasku iz učionice učenike sam zamolila da na meti koja je postavljena na pomoćnoj tabli označe zvezdicom „“ u kojoj meri im odgovara ovakav način rada – zvezdica bliže centru mete znači VIŠE, a zvezdica udaljenija od centra mete znači MANJE. To mi je poslužilo da napravim analizu svoje uspešnosti u radu tokom realizacije planiranog časa.

Pogodak u metu
null

Zanimljivo
Poučno
Korisno
Primenljivo
Podsticajno


Sarmati

2. oktobar 2013.

Sarmati (grč. Σαρμάται, lat. Sarmatae) su velika grupa nomadskih naroda koja je u periodu od IV veka p. n. e. do IV veka n.e. naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.
U grčkim izvorima se pominju kao Σαρμάται, a u latinskim kao Sarmatæ. Na području stepskih oblasti od Dunava do Kaspijskog jezera, ova grupa naroda je od III veka pre n.e. potisnula srodnu grupu naroda Skita. U antičkim izvorima pominje se veliki broj sarmatskih plemena: Jazigi, Roksolani, Alani, Masageti, Vali i dr.
Herodot u svojim delima još u V veku p. n. e. pominje Sarmate pod nazivom Sauromati. Kasnije, ih pominju i Plinije u I veku i Ptolemej u III veku, kao i brojni vizantijski i rimski istoričari.
Služili su se skitskim jezikom ali posebnim dijalektom što govori da su im Skiti bili srodni po jeziku, kulturi i religiji.
Sarmati su se često selili, uglavnom prema zapadu, gde su dolazili u sukobe ratovali sa rimskim i vizantijskim vojskama. Pojedina plemena su se trajno naselila na tlu južne, istočne i severne Evrope i to:
– Roksolani (iz alanskog ruxs alan = svetli Alan, lat. Roxolani, grč. Ροξολάνοι, od iranskog Raochshna = belo, svetlo, takođe i svetli, sjajni) oko ušća Dunava u Crno More
– Jazigi u Panonskoj niziji u oblasti Dunava i Tise.
Jedan od većih centara Sarmata je bio Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica.
Sačuvani su istorijski zapisi o ratovima 236.–238. i 260.–271. godine, kao i da je Rim, između 290. i 330. godine uputio čak osam kaznenih ekspedicija, opustošivši sarmatsku teritoriju, posle čega su car Galerije Maksim i njegovi naslednici, Konstantin i Licinije, nosili u svom nazivu lat. Sarmaticus.
Po religiji bili su pagani. Poštovali su vatru.
Imali su panteon od sedam bogova. Vrhovni bog im se zvao Targitaj.

null

null

null

null

Sarmatska religija: http://www.rastko.rs/antropologija/sarmati.html

Odevanje:
null

Sarmatska keramika:
null

Sarmatski ratnik:
null

Sarmatska žena:
null


%d bloggers like this: