Opšte karakteristike feudalnog društva

10. marta 2012.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВА

 

Franci

Gradovi XI vek

 


Tekstovi za kviz takmičenje učenika

20. februara 2012.

KVIZ TAKMIČENJE ZA UČENIKE PRVE GODINE HEMIJSKO-MEDICINSKE ŠKOLE IZ VRŠCA

TEMA: TUM PECCET ili PUTEVIMA GRČKE, HELENISTIČKE I RIMSKE KULTURE

Materijal je razvrstan po grupama, onako kako su učenici imali zadatak da prezerntuju izabrane ličnosti iz sveta grčke, helenističke i rimske kulture.

1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
MUZE (gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke.
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
SAPFO (Sapfa, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) je slavna grčka pesnikinja rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos. Sapfa je bila udata i imala je kćer, Kleidu. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice. Bila je lirski pesnik. Epigram u Palatinskoj antologiji, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu. Sapfo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbijke. Reč lezbijka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla.
GAJ KLINIJE MECENA (lat. Gaius Cilnius Maecenas,oko 70.god. p.n.e. – 8.god. p.n.e) je bio rimski političar, pesnik i pokrovitelj pesnika. Takođe je bio savetnik i prijatelj Oktavijana Avgusta. Njegovo prezime, Mecena, je postalo naziv za pokrovitelje umetnosti. Bio je pokrovitelj mnogim umetnicima među kojima se ističu Horacije, Vergilije i Propercije. Poticao je iz ugledne aristokratske porodice.

2 grupa_ HOMER-VERGILIJE-SOKRAT
HOMER je bio starogrčki pesnik, autor Ilijade i Odiseje, najstarijeg spomenika helenske književnosti. O Homeru, kao ličnosti ništa nije poznato i neki akademici sumnjaju da su ova dela njegova. Na osnovu lingvističkih i istorijskih podataka koji su dostupni, pretpostavlja se da su epovi pisani na zapadnoj obali Male Azije, oko 9. veka p. n. e.
Određene tvrdnje kažu da je Homer bio slepi grčki pesnik koji je, po nekima, živeo u 12. veku pre n.e. u Smirni. Često se iznosi tvrdnja da je živeo u 8. veku pre n.e. Novija istraživanja upućuju na to je da je živeo u 9. veku pre n.e. i da je, iako veliki pesnik, radio je kao dvorski pevač ili pripovedač.
PUBLIJE VERGILIJE MARON (lat. Publius Vergilius Maro 70.god p.n.e. – 19.god. p.n.e.) bio je rimski pesnik, najpoznatiji kao autor Eneide, najvećeg epa u rimskoj književnosti. Vergilije je jedan od najuticajnijih rimskih književnika, o čemu svedoči i to da ga je Dante Aligjieri koristio kao svog vodiča kroz Pakao i Čistilište u svojoj Božanstvenoj komediji. Vergilije je rođen 15. oktobra 70. stare ere u selu Andi (Andes) blizu Mantove (Mantua), u severnoj Italiji. ..U Rimu je učio retoriku, medicinu i filozofiju… Najvažnije i najveće delo Vergilijevo jeste Eneida, junački spev u dvanaest knjiga sa ukupno 9.896 heksametara, na kome je pesnik radio od 29. god. st. e. pa sve do svoje smrti. U spevu se opisuju događaji sa Enejom nakon propasti Troje, njegova lutanja, dolazak u Italiju, borbe u Laciju sa starosedeocima i rutulskim kraljem Turnom. Eneida je postala rimskim nacionalnim epom, ali ona je istovremeno i apoteoza carske julijevske porodice, koju je Vergilije preko Enejinog sina Askanija ili Jula vezao za Eneju i njenu majku Veneru.
SOKRAT, st.grč. SOKRÁTES / Σωκράτης (Atina, 469. god. p.n.e. – Atina, 399. god. p.n.e.), grčki filozof Sokrat nikada nije napuštao Atinu, osim u slučajevima vojnih pohoda, u kojima je uspešno učestvovao. Sve što znamo o ovom filozofu, saznajemo iz Platonovih dijaloga gde je Sokrat pomalo idealizovan, i spisa njegovog drugog učenika Ksenofonta, jer Sokrat za života namerno ništa nije napisao. U Ksenofontovim „Uspomenama o Sokratu“ on kaže da je Sokrat bio mudrac i ratnik, filozof, ali i praktičar koji rukovodi sa jednostavnim životnim principima. Sokrata su Atinske vlasti optužile da ne veruje u atinske bogove i da kvari atinsku omladinu. Ali, stvarni razlog za tu optužbu je bio da je Sokrat dovodio u pitanje moralni legitimitet atinske vlasti. On je insistirao na ličnoj odgovornosti i svesti prilikom donošenja moralnih i saznajnih odluka…Život je okončao nakon nepravednog suđenja tako što je ispio otrov sačinjen od kukute.

3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
DEMOSTEN (grč. Δημοσθένης, 384 – 322. god. p.n.e.) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikuju se visokom književno-umetničkom vrednošću i istovremeno pružaju temeljit uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre n.e. Naročito su poznati njegovi govori upereni protiv Filipa II Makedonskog, a u ime odbrane atinske demokratije i nezavisnosti grčkih država.
Natpis na Demostenovom spomeniku:
Εἴπερ ἴσην γνώμῃ ῥώμην, Δημόσθενες, εἶχες,
οὔποτ’ ἂν Ἑλλήνων ἦρξεν Ἄρης Μακεδών.
Da si, Demostene, imao snagu jednaku pameti,
ne bi Helenima zavladao ratoborni Makedonac.
MARKO TULIJE CICERON (Marcus Tullius Cicero, 3. januar 106 — 7. decembar 43. god pre n.e.), rimski državnik, književnik i retor (govornik, orator). Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum). U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Advokatsku karijeru je započeo 81. god. pre n.e. sa 25 godina života, a potom je njegov politički uspon išao vrtoglavom brzinom: 75. god. pre n.e. postao je kvestor, 69. god. pre n.e. edil, 66. god. pre n.e.pretor, a 63. god. pre n.e. konzul. Ubijen je u političkim sukobima 43. godine pre n.e…. Ciceron o istoriji: Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis (Istorija je svedok vremena, svetlost istine, zivot uspomen, uciteljica zivota, vesnik davnine)….Još jedna izreka: „Kaži mi kako se zoveš, i znaću kakav si”
HIPATIJA iz ALEKSANDRIJE (grč. Ὑπατία, oko 370 — 415 god. u n.e.) je bila grčki naučnik, prva istorijski poznata žena koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Podučavala je astronomiji i matematici, kao i filozofskim učenjima Platona i Aristotela. Predavala je u Aleksandriji, a među njenim učenicima je bio i Sinesije, kasniji biskup u Ptolemaisu, koji je pisao o Hipatijinom znanju mehanike i tehnike demonstriranom kada mu je pomagala da osmisli hidrometar i srebrni astrolab. završila je tragično tako što ju je razbesnela rulja pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, predvođena Petrom Čitačem, skinula sa kola u prolazu, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila (Hipatija je bila paganka i politički aktivna što je rastućem hrišćanstvu stajalo na put, tj. predstavljalo jednu od prepreka).

4 grupa _ ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKRAT – GALEN
ASKLEPIJE – Sin Apolona i Koronide, je bog lekarstva kod starih Grka. Po mitu,odgajio ga je i lekarskoj veštini naučio Kentaur Hiron. Njegova obeležja su zmija obavijena oko štapa (po predanju zmija mu je pokazala travu koja leči, a po drugom Atena mu je ponudila dve vste Meduzine krvi,krv iz desne vene koja vraća u život i krv iz leve vene koja oduzima život), petao ( koji je prisustvovao njegovom rođenju ).
ESKULAP – rimski bog lekarstva koji ima iste karakteristike i obeležja kao i Asklepije
HIPOKRAT (oko 460-377 godine p.n.e.) – Bio je najslavniji i najznačajniji lekar u Antičkoj Grčkoj. Poreklom je sa ostrva Kos iz lekarske porodice. Mnogo je putovao, ali je svoj poziv obavio u Tesaliji, gde je i umro. Postao je simbol pravog lekara (primer: Hipokratova zakletva), naročito zahvaljujući Galenovoj interpretaciji. Dok je lečio nije upotrebljavao naročite aparate za pregled, ali ipak njegovi spisi sadrže pažljivo posmatranje bolesnika i zdravo rasuđivanje o dijagnozi, lečenju i prognozi. Nije upotrebljavao puno lekova jer je smatrao da je priroda najbolji lek: Medicus curat, natura sanat. Sem lečenja ljudima je ulivao dobru volju i upornost da se bore protiv svoje bolesti. On je lečio pacijente, a ne bolesti. Sem njegove čuvene zakletve, čuveni su i filozofsko-medicinski aforizmi:
„ Život je kratak, a umetnost lečenja duga “
„ Isprobavanje je opasno, a rasuđivanje je teško“
„ Povoljna prilika za lečenje bolesti brzo ističe “ .
GALEN KLAUDIJE (129 -199 god. u n.e.) – Grčki lekar iz Pergama, poslednji veliki predstavnik antičke naučne medicine. Bavio se i apotekarstvom. Radio je u Aleksandriji, a potom i u Rimu. Po antici bio je veoma plodan narodni, i lični lekar Marka Aurelija. Njegove teorije su imale veliki uticaj na zapadnu medicinu. Duže od jednog milenijuma Galenov opis anatomske građe zasnivao se na seciranju majmuna. Niko ga nije nadmašio, sve do štampanih opisa ilustracija ljudske anatomije koje je napravio Andreas Vezalijus 1543. godine. Galenov opis rada srca, arterija i vena, održavao se sve do 1628. godine kada je Vilijam Harvi opisao krvotok kao pogonsku pumpu. Galen je izvršio brojne eksperimente sa podvezivanjem živaca kako bi potkrepio teoriju koja važi i danas, da mozak upravlja svim pokretima mašića preko centralnog i perifernog nervnog sistema. Smatrao je da su po unutrašnjoj građi čoveku najsličnije životinje majmuni i svinje.

5 grupa_ TALES iz MILETA – ARHIMED – HERON
TALES iz MILETA (624.god.p.n.e.- 547.god.p.n.e. ili 546.god.p.n.e.) bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filozof , koga su ubrajali među Sedam mudraca. Aristotel je tvrdio da je Tales jedan od osnivača jonske filozofije, zbog podatka da je on došao do zaključka da sve nastaje iz vode.Podaci, takođe kazuju, da je Tales otkrio sazvežđe Malog Medveda. Od njegovih spisa ništa nije sačuvano. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana i izračunao pomračenje Sunca.Mnogi su osećali divljene prema njemu npr. Ksenofan i Herodot i po mnogim izvorima bio je veoma uvažen među ljudima svog vremena.
Pripisuju mu se reči: „Ono što treba ljudima i danas-malo više razuma i malo više sanjarenja“
ARHIMED (287.god.p.n.e. — 212.god.p.n.e.) grčki matematičar, fizičar i astronom, iz Sirakuze na Siciliji. Između ostalog pronašao je zakon poluge, zakon potiska – zakon o plutajućim telima čija je zapremina jednaka količini potisnute vode (Arhimedov zakon, Arhimedova vaga) i dr. “Od svojih rezultata sam se najviše ponosio određenjem površine i zapremine kod lopte i valjka i izračunavanjem broja π.“ Arhimed je osmislio razne sprave napravljene da odbrane Sirakuzu , ali su većina stanovnika mislili da je on lud. Ubili su ga Rimljani prilikom opsade Sirakuze u Drugom punskom ratu. Pripoveda se da mu je poslednja rečenica bila: Noli turbare circulos meos! (Ne dirajte moje krugove!).
HERON,ponekad nazivan i Heron Aleksandrijski (Aleksandrija I vek n.e.) bio je grčki matematičar i inženjer. Smatra se da je otkrio više sprava, među kojima se ubraja i Heronova boca koja se smatra pretečom parne mašine. Čuvena Heronova fontana služila je da se pomoću nje dobija mlaz vode (princip potiska vode – fontane). Pisao je i radove iz oblasti matematike i mehanike, doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tačno i približno izračunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i drugih geometrijskih tela. Veći deo originalnih spisa i projekata su izgubljeni, ali neki od njegovih dela su sačuvana u arapskim rukopisima.

ZADUŽENJE NASTAVNIKA:
ANTROPOMORFNI POLITEIZAM – MIT – izmišljena priča o izmišljenim ličnostima i izmišljenim događajima; MITOLOGIJA – skup mitova; Grči bogovi: prebivalište: planina Olimp; vrhovni bog: Zevs; zaštitnica braka: Hera; boginja mudrostoi: Atina; Rimski bogovi: prebivalište: Jupiterov hram na Kapitolu; vrhovni bog: Jupiter; zaštitica braka: Junona; boginja mudrosti: Minerva
PARTENON: – V vek pre n.e.; na brdu Akropolj; posvećen boginji Atini (boginja mudrosti; zaštitnica grada Atine); Stil: dorski (triglif – dekorativna udubljenja; metope – prostor između dva triglifa popunjen skulpturama
LAOKON I SINOVI: početkom II veka pre n.e.; nastala na Rodosu; skulturalna grupa usmerena na dubinu; razuđenost prostora; realistični anatomski detalji; izraz patnje i bola
KOLOSEUM: „Flavijev amfiteatar“ – amfiteatar u Rimu; Održavane gladijatorske borbe i borbe sa životinjama; Mogao je da primi 50.000 gledalaca; Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana; Dovršena je za vreme vladavine caraTita (79-81); Trospratna fasada: a) prizemlje – dorki stil; b) prvi sprat – jonski stil; v) drugi sprat – korintski stil; primena luka i svoda
HERODOT: – V vek pre n.e.; Otac istorije; Rodom iz Halikarnasa (danas Bodrum); Savremenik Grčko-persijskih ratova (500 – 449 god. pre n.e.); Periklov prijatelj; Delo: Istorija; Herodotove reči: “Beležim da se pamti, da se ne zaboravi.”
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA: Osnovana je početkom III veka pre n.e. (pokretač i osnivač grk Demetrije iz Falerona); Najveća biblioteka antičkog sveta; Sedište: Aleksandrija kraj današnjeg Kaira; Gradnja Biblioteke i Muzeja započeta je za vreme Ptolemej I Sotera (367-283. p. n. e.), oko 290-283. p. n.; U svom sastavu je imala: šetališta, bašte, prostorije za zajedničke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke, nabavno odeljenje (locirano u luci), kao i kataloško odeljenje
ZAKONI DVANAEST TABLICA: lat. Leges Duodecim Tabularum; zbornik na kome se zasnivao celokupan rimski pravni sistem; Godine 451. p. n.e. patriciji su izabrali komisiju od deset sopstvenih ljudi, kojima su dali ovlašćenje da napišu zakone (Decemviri legibus scribundis imperio); Objabljene su 450 godine pre n.e. i istaknute na Forumu;
Sadržaj tablica:
1. – 3. Sudski postupak i izvršenje presuda;
4. – 5. Porodično i nasledno pravo;
6. – 8. Imovinski odnosi;
9. Krivična dela;
10. Religijski obredi;
11. – 12. Dopuna prethodnih tablica i različita pravila

NAPOMENA: Materijal za kviz je pripremljen na osnovu izlaganja učenika koji su o predstavnicima grčke, helenističke i rimske kulture prezentovali tako što su imali mogućnost da prezentaciju pripreme prema svojim idejama i zamislima.


Putevima grčke, helenističke i rimske kulture

27. januara 2012.

PRVI ČAS
Objašnjenje: Dragi učenici, bavićemo se istraživanjima koja prate puteve razvoja grčke, helenističke i rimske kulture. Zašto? Zato što oni predstavljaju jedan od temelja evropske civilizacije.

Kako ćemo istraživati? Podelićete se u pet grupa. Svaka grupa će dobiti odgovarajući zadatak. I nastavnik će dobiti zadatak koji treba da realizuje za vreme časa. Tokom istraživanja koristićemo se internetom.
1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
2 grupa_ HOMER – VERGILIJE – SOKRAT
3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
4 grupa_ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKTAR – GALEN
5 grupa_ TALES IZ MILETA – ARHIMED – HERON
Vreme potrebno za istraživanje: 25-30 minuta
Šta sa prikupljenim materijalom? Odaberite, klasifikujte i fajlove sačuvajte u folderu Tum Peccet_redni broj grupe
Zadaci za naredni čas: Prikazaćete u vašim prezentacijama: obdarenost, posvećenost, učenost, novi pogled na svet; Kako ćete prikazati? performans, panel-diskusija, usmeni prikaz uz ilustritivni materijal, prezentacija u Power Point-u (IZBOR JE VAŠ).
Pokazaćete šta ste saznali:
1 – o devet grčkih muza – šta je to dar bogova, o pesnikinji Sapfo “desetoj muzi” i prijatelju Oktavijana Avgusta, savetniku i darodavcu, Meceni – Iznesite svoj stav prema DAROVITOSTI
2 – kakva je vezu između Homerove Ilijade i Vergilijeve Eneide; kakav je značaj Sokratovih pedagoških principa – Da li je ono što ste saznali POUČNO?
3 – kako su tokovi istorije uticali na život zajednice i pojedinca; u čemu se satoji je njihova veličina – Dokažite postojanje/nepostojanje UZROČNO-POSLEDIČNIH VEZA
4 – o božanskom i ovozemaljskom, o posvećenosti i humanosti – i danas lekari pri stupanju na posao polažu Hipokratovu zakletvu – Vaš doživljaj POSVEĆENOSTI POSLU kojim ćete se bavite
5 – šta znači biti inovativan i ispred svog vremena – da li su savremenici u dovoljnoj meri razumeli pronalazače i njihove izume – Kako vi doživljavate INOVATORE i njihova otkrića
Nastavnik će istražiti i prikazati: mitologija – antropomorfni politeizam: Partenon – Laokon i njegovi sinovi – Koloseum; Herodot – Aleksandrijska biblioteka – Zakoni dvanaest tablica
Nastavnik će pokazati: šta je to što je jedinstveno, monumentalno i neponovljivo u stvaralaštu, zašto je važno znati i kako znanje očuvati (prezentacija nastavnika) – hipotetički: moguće je/ nije nemogiće
Istraživali su – Pratite linkove:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Grčka_književnost
http://www.australis.bloger.hr/post/grcka-relgija/497450.aspx
http://sr.wikipedia.org/sr/Музе
http://hr.wikipedia.org/wiki/Muza
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Сапфа

http://knjizevnicki.blogspot.com/2010/12/sapfa-himna-afroditi.html
http://www.labris.org.rs/martini-osvrti/sapfo-oko-620-560-pne.html
http://www.philosophymr.com/main/filozofi/sokrat.htm
http://sr.wikipedia.org/sr/Сократ
http://izrekeiposlovice.com/2011/02/sokrat-izreke-i-zanimljivosti
http://sr.wikipedia.org/sr/Архимед
http://www.svetnauke.org/arhimed-poluga-i-zemlja
http://www.biografije.org/arhimed.htm
http://sr.wikipedia.org/sr/Талес_из_Милета
http://www.viser.edu.rs/im/htm/Radionica/Matematicari/Tales.htm
http://sh.wikipedia.org/wiki/Arhimed
http://www.viser.edu.rs/im/htm/Radionica/Matematicari/Arhimed.htm
http://sr.wikipedia.org/sr/Херон
http://sr.wikipedia.org/sr/Парна_машина
http://sh.wikipedia.org/wiki/Heron
http://sh.wikipedia.org/wiki/Demosten
http://sh.wikipedia.org/wiki/Ciceron
http://aforizmi.blog.rs/blog/aforizmi/ciceron
http://sh.wikipedia.org/wiki/Hipatija
http://www.vopus.org/sr/gnoza/velike-licnosti/hipatija-hypatia-iz-aleksandrije.html
http://zlatnazora.hotforumpro.com/t334-hipatija-platon-u-telu-afrodite
http://sr.wikipedia.org/sr/Гај_Килније_Мецена
http://sr.wikipedia.org/sr/Разговор:Гај_Килније_Мецена

http://sh.wikipedia.org/wiki/Homer
http://sh.wikipedia.org/wiki/Vergilije
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/TreciTrg/I_2/105/download_ser_lat
http://sr.wikipedia.org/sr/Асклепије

http://hr.wikipedia.org/wiki/Galen
http://hr.wikipedia.org/wiki/Hipokrat
http://sr.wikipedia.org/sr/Хипократова_заклетва
http://medicor.wordpress.com/hipokratova-zakletva
http://sr.wikipedia.org/wiki/Грчка_митологија
http://sh.wikipedia.org/wiki/Herodot
http://sr.wikipedia.org/sr/Александријска_библиотека
http://sh.wikipedia.org/wiki/Aleksandrijska_biblioteka
http://www.history-magazine.com/libraries.html
http://sr.wikipedia.org/sr/Партенон
http://sh.wikipedia.org/wiki/Koloseum
http://www.znanje.org/i/i25/05iv09/05iv090607/2.htm

DRUGI ČAS
Prezentovali su istraživano:
Prva grupa
1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
Druga grupa
2 grupa_ HOMER – VERGILIJE – SOKRAT
Treća grupa
3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
Četvrta grupa
4 grupa_ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKTAR – GALEN
Peta grupa
5 grupa_ TALES IZ MILETA – ARHIMED – HERON
Nastavnik
*MITOLOGIJA – ANTROPOMORFNI POLITEIZAM
*PARTENON – LAOKON I NJEGOVI SINOVI – KOLOSEUM
*HERODOT – ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA – ZAKONI DVANAEST TABLICA

Šta su istraživali?

Šta je to što su saznali?
1 – O DEVET GRČKIH MUZA – ŠTA JE TO DAR BOGOVA, O PESNIKINJI SAPFO – DESETA MUZA I O PRIJATELJU OKTAVIJANA AVGUSTA, SAVETNIKU I DARODAVCU, MECENI
Devet grčkih muza – devet zaštinica nauka i umetnosti – Tum Peccet – dozvoljeno je gešiti; Grčka pesnikinji Sapfo – deseta grčka muza, lirski obdarena, osobena, neobična, jedinstvena; Savetnik, darodavacu Meceni – umetnik i praktičar koji nije uludo trošio svoje bogatstvo; Saznali su kako mogu pokazati i prikazati snagu i moć stvaralaštva, maštovitost, kreativnost. Saznali su kako mogu da pokažu svoju individualnost.
Rekli su: Darovitost je krhka, i ako je ne prepoznaš izgubiće na značaju.
2 – KAKVA JE VEZA IZMEĐU HOMEROVE ILIJADE I VERGILIJEVE ENEIDE; OD KAKVOG SU ZNAČAJA SOKRATOVI PEDAGOŠKI PRINCIPI
Zašto se dva velika epa naslanjaju jedan na drugi – priča o propasti Troje i nastanku grada Rima? Zašto postoji veza između epskog pesništva i onaga kako je Sokrat poučavao mlade? – poučavanje mladih – vaspitna uloga. Sokrat je sa mladima vodio razgovore o različitim temama na atinskom trgu, javno, i usmeravao ih da sami dođu do zaključka.
Saznali su o nasleđu antičkih vremena koje je sačuvano “da se pamti, da se ne zaboravi”, ali i o mogućnosti da to bude štivo koje će poučiti i o kojem će sami, razmišljajući, doneti svoj sud.
Rekli su: Pouka je poruka, dobroti se moramo učiti snagom znanja.
3 – KAKO SU TOKOVI ISTORIJE UTICALI NA ŽIVOT ZAJEDNICE I POJEDINCA
Demosten, Ciceron, Hipatija i njihovi životni putevi; Moć oratorstva-govorništva nije samo odraz veštog političara već i filozofski stav prema životu, sposobnost da se čovek lepo izražava, da u književnoj formi iznese svoj sud i svoje viđenje događaja ili trenutnih dešavanja; Zašto je paganka Hipatija za dobrobit nauke i znanja platila životom? Ko je Hipatija? Ona je obrazovana, svestrana, žena filotof, slobodnog duha, vanvremenska.
Saznali su zašto su uvek aktuelna pitanja ljudskih prava i uvažavanja različitosti, kao i tolerancije kao fikcije i kao moguće realnosti (koliko smo tolerantni).
Rekli su: Trenutak u kojem se nešto događa postoji uzajamnost, ali ona ne opravdava postupke ljudi.
4 – O BOŽANSKOM I OVOZEMALJSKOM, O POSVEĆENOSTI I HUMANOSTI
Atributi koje nose Asklepije i Eskulap su istovetni. Oni su bogovi lekarsta. Razlikuju se samo po imenu i odakle potiču, tj. iz čije mitologije potiču. Prvi je bog lekarstva kod antičkih Grka, a drugi kod antičkih Rimljana. Mnogo više od ljudke mašte, proizašle iz realnog života, humanost na delu pokazali su Hipokrat i Galen. Uostalom, i danas se polaže Hipokratova zakletva.
Saznali su zašto su ljudi oduvek veliku pažnju poklanjali svom zdravlju. saznali su koliko je bitno biti human, jer razumevnjem drugih i njihovih zdravstvenih problema čovek shvata da i njemu može pomoć da zatreba.
Saznali su da treba biti plemenit, ali da život treba još jedan neizostavni detalj. Taj neizostavni detalj je naplaćivanje usluga za pruženu pomoć.
Rekli su: Ni jedan posao se ne sme raditi prisilno. Poziv kojim se bavimo jeste stvar našeg ličnog izbora.
5 – ŠTA ZNAČI BITI INOVATIVAN I ISPRED SVOG VREMENA
Tales je rekao da život dolazi iz vode i da se sve u vodu vraća – važnost vode za čovekov život – najbolji primer: u Bibliji se voda pominje 442 puta. Arhimed je tražio tačku oslonca kako bi pokrenuo Zemlju – “zakon poluge”. Heron je napravio prvu parnu mašinu – bio je ispred svog vremena. Skeptici ga nisu razumeli. Zavidnici su ga ignorisali. Šta uopšte znači biti ispred svog vremena? Da li trebamo da odustanemo ako nas ne razumeju? Uvek postoji onaj ko će razumeti.
Saznali su koliko je mnogo pre našeg vremena živeo i radio veliki broj naučnika koji su prethodili savremenim otkrićima. Tačno je da njihova otkrića danas nisu aktuelna, ali je tačno da “sve ima svoj početak” i da ga nikada ne treba zanemariti.
Rekli su: Nauku ne smemo zloupotrebiti. Ona mora uvek da bude u službi napretka i dobrobiti čovečanstva.
6 – ŠTA JE TO ŠTO JE O JEDINSTVENO, MONUMENTALNO I NEPONOVLJIVO U STVARALAŠTU, ZAŠTO JE VAŽNO ZNATI I KAKO ZNANJE OČUVATI (PREZENTACIJA NASTAVNIKA)
Kada su Grci počeli da stvaraju dela koja će ih proslaviti oni su u taj segment života utkali, možda, najlepšu mitologiju sveta – antropomorfni politeizam, verovanje da ljudi imaju ljusko obličje. U toj mitologiji posebno mesto zauzimaju muze koje su kćeri Zevsa i Mnemozine – kćeri boga neba i zemlje, munje i groma i boginje pamćenja, zapamćivanja. Sve je pretočeno u izmišljenu priču, a skup tih priča je mitologija. A gde one obitavaju? U muzeju, u hramu znanja. Takav hram je bila Aleksandrijska biblioteka koja je u doba svog postojanja sakupila sva znanja ondašnjeg sveta. Znaju i sakupljanju podataka bio je naklonjen Herodot iz Halikarnasa sa kojim je počela da se razvija istorijska nauka.
Naravno svet ne bi postojao, a da se na izvestan način ne uređuju odsnosi imeđu ljudima u društvenoj zajednici. Zato postoje zakoni. Takvi su i Zakoni 12. tablica koji predstavljaju početak uređenog sveta i početak najrazvijenijeg pravnog sistema vlasti antičkih vremena.
Monumentalna snaga ljudkoga dela najbolje se ogleda u građevinarstvu i vajarstvu – dodirom umetničke ruke kamen priča za sebe, priča o Atininom Partenonu, Jupiterovom Panteronu i snazi koju je posedovao taj daleki svet. Taj daleki svet umeo je da kroz kamen iskaže svoja osećanja. Najbolji primer iskazivanja najdubljih osećanja svakako je vajarsko delo Laokon i njegovi sinovi iz vremena najsuptilnije umetnosti antičkog sveta, helenizma.
Saznali su zašto je antička kulktura osobena, jedinstvena, monumentalna, neponovljiva.
Rekli su: To su koreni našeg postojanja.

TREĆI ČAS
Kviz-takmičenje


Legenda o nastanku grada Rima

7. decembra 2011.

Vučica doji Romula i Rema _ Simbol grada Rima


Prema legendi o nastanku grada Rima grad je osnovao Romul, sin Reje Silvije i boga Marsa.
Trojanski junak Eneja nakon pada i razaranja Troje je vrlo dugo lutao po svetu te je došao u Lacij gde je osnovao grad Albu Longu. Nakon njega je vladao Enejev potomak Numitor kojeg je sa vlasti svrgnuo brat Amulije. Amulije je naredio da se pogubi i sin kralja Numitora. Kako bi izbegao rađanje naslednika koji bi mogao da traži povratak prestola prisilio je bratičinu Reju Silviju da postane vestalska*. Iako ju je odveo u hram boginje Veste** ona se u tajnosti sjedinila sa bogom Marsom i rodila je blizance Romula i Rema. Amulije je naredio da se blizanci bace u reku Tibar kako bi sprečio ponovno preuzimanje prestola od strane Numitorovih naslednika.

Prema legendi, koja se održala kroz dugu istorijsku prošlost grada Rima sve do današnjih dana, blizance je pronašla vučica Martia (Marsova vučica koja je i danas simbol grada Rima) u podnožju jednog od sedam brežuljaka te ih je dojila vlastitim mlekom. Posle izvesnog vremena pronašao ih pastir Faustul i nastavio da vodi brigu o njima i njihovom odrastanju.
Kada su odrasli i postali punoletni Faustul im je ispričao šta im se dogodilo i kako su dospeli kod njega. Braća su zato odlučila da, u znak zahvalnosti, podignu grad na mestu gde su bili pronađeni. To je bio brežuljak Palatin. Ubrzo su se počeli svađati koji će od njih dvojice vladati gradom i zbog toga je, po jednima, Romul u svađi ubio brata. Po drugima, Romul je prebacio Rema preko zidina grada. Dalje se ne navodi kakva je bila Remova sudbina. Poznato je, kako tvrdi rimski istoričar Varon, da je Romul 21. aprila 753. godine pre n.e. osnovao grad i bio njegov prvi kralj.
Za razliku od ostalih gradova, naseljavali su ga razbojnici, progonjeni, odbegli robovi i svi oni kojima je bilo potrebno utočište, a nigde nisu mogli da ga pronađu. Kada je tako okupljena Romulova družina postala dovoljno jaka da su je se plašili svi okolni gradovi, njegovi ratnici odlučili su da za sebe dovedu žene kojima bi se oženili. Organizovali su veliku proslavu u čast Neptuna i pozvali susede da prisustvuju svečanosti. Sabinjani su među gostima bili najbrojniji. Na unapred dogovoren signal, Rimljani su napali svoje susede i oteli im kćerke i žene.
Zbog toga je počeo rat. Sabinjanke su videvši da će dići do velikog krvoprolića odlučile da izađu pred svoje očeve i naterale ih da se pomire sa njihovim muževima. Sabinjani su se tada doselili u Rim, a Tit Tacije, njihov kralj, postao je Romulov savladar.
Slojevitost legendarnih priča o nastanku grada i dobu kraljeva nisu dovoljni dokazi o istorijskoj prošlosti najstarijeg rimskog naselja. Ipak, neke stvari su poznate. Kraljevska titula nije bila nasledna, na kurijatskim komisijama vladare je birao narod.
Posle Romulove smrti, Numa Pompilije, drugi po redu rimski kralj, izabran je za kralja. Ovaj mudri Sabinjanin nije, poput svog prethodnika, osvajao. Njega su više zanimala pitanja kulta i uređenja države. Doba njegove vladavine ostalo je, u sećanju Rimljana, kao doba mira. Njegov naslednik Tul Hostilije, teći po redu rimski kralj, je u prvom redu bio ratnik, a mnogo manje političar. On je nastavio osvajanja i povećao je uticaj Rima. Alba Longa je zauzeta i razorena. Anko Marcije, četvrti kralj, bio je Sabinjanin. U njegovo doba osnovana je luka Ostija. Njenim zauzimanjem Rimljani su dobili izlaz na more.
Sa smrću Anka Marcija počinje doba etrurskih kraljeva. Jačanjem etrurske lige uticaj ovog naroda postaje prejak i Rim nije mogao da odoli pritisku Etruraca. Na vlast je došao Tarvinije Prisk. On je rođen u Tarkviniju i kao mladić se preselio u Rim gde je postao staratelj kraljeve dece. Prevarom je naterao narod da ga proglasi za svog vladara. I sledeći kralj, Servije Tulije je Etrurac, ali sa rimskim imenom. Prema legendama, on je jedan od najmudrijih vladara.
Tarkvinije Oholi bio je poslednji kralj Rima. Ovaj „mrski Etrurac“ bio je najgori od svih – tiranin koji je pokušavao da opstane na vlasti u doba slabljenja etrurske moći. Njegov sin Sekstus silovao je ženu jednog Rimljanina – Lukreciju. Ona je svom mužu ispričala šta se desilo i tražila je osvetu, a onda se ubila. Ovaj događaj izazvao je revolt i doveo je do ustanka koji je poveo Lucije Junije Brut. Kralj je zbačen sa vlasti i proteran, a Rimljani su prihvatili uređenje koje su nazvali republika. To se dogodilo, prema tumačenju istoričari, 509. godine pre n.e., iste godine kada su sa vlasti u Atini zbačeni sinovi čuvenog atinskog tiranina Pizistrata.
NAPOMENE:
*Vestalke – device koje su se zavetovale na devičanstvo i u hramu boginje Veste čuvale večni plamen (Vesta: rimska boginja vatre i ognjišta; Pandam Vesti u grčkoj mitologiji je Hestija)

**Rimljani su Vestu smatrali zaštitnicom porodice, i to u širem smislu reči, kao i zaštitnicom celog grada Rima i rimske država.Kao zaštitnici grada Rima sagradili su joj na Forumu poseban hram koji je u osnovi bio kružan i podsećao je na ognjište. U tom hramu je bilo „državno ognjište“ sa večnom vatrom o kojoj su se brinule sveštenice hrama – Vestalke (bilo ih je šest), koje su u hramu bile pod zavetom večne nevinosti. U tom hramu su se čuvali i posvećeni državni simboli, a među njima se izdvajala statua Atine, koju je, prema verovanju, u hram preneo iz Troje, Enej. U hramu se nije nalazila statua Veste, jer je njenu predstavu zamenjivala večna vatra – ognjište. Muškarcima je bio zabranjen ulaz u hram.
9. juna su se održavale „Vestalije“, javna svečanost u Vestinu čast, a tog dana je bila i zaštitnica hleba, a svaki konzul, prilikom stupanja na dužnost, a kasnije su to činili i carevi, morao je prineti žrtvu u Vestinom hramu u Laviniji, koga je podigao Enej i u hram doneo vatru iz Troje.


Sedam rimskih brežuljaka

4. decembra 2011.

7 rimskih brežuljaka

Sedam rimskih brežuljaka

Nastanak antičkog grada Rima vezan je za priču o sedam brežuljaka. Sedam brežuljaka se nalazi istočno od reke Tibar i predstavlja uži centar grada Rima. Sedam brežuljaka ranijeg Rima koji se pominju u mitologiji, religiji i politici bili su: Cermalus, Cispius, Fagutal, Oppius, Palatium, Sucusa i Velia.
U početku je na sedam brežuljaka bilo nekoliko naselja. Stanovnici tih brežuljaka prvobitno se nisu smatrali sastavnim delom grada Rima. Vremenom su počeli zajednički da organizuju verske svečanosti, a potom su počeli da se udružuju i zajednički da isušuju močvarne doline između brežuljaka, pretvarajući ih u tržnice i forume.
Prema legendi Romul je osnovao naselje na Palatinu. Na Kvirinalu i Eskvilinu su živeli Sabinjani. Sem Aventina, ostali brežuljci su naseljeni u vreme kraljeva. Aventin je kasnije pripojen Rimu. Močvarna ravnica ispod Kapitola je isušena i pretvorena u Forum Romanum.
Forum Romanum je bio mesto gde se odvijao društveni život grada Rima. Središte verskog kulta i simbol rimske vlasti, tj. političkog života, bio je Kapitol. Na njemu su podignuti hramovi koji su bili posvećeni vrhovnom bogu starih Rimljana bogu Jupiteru, njegovoj supruzi i zaštinici braka Junoni i boginji rata i mudrosti Minervi.
Palatin (lat. Palatium ili Palatinus mons) je glavni od sedam rimskih brežuljaka i jedan je od najstarijih delova italijanskoga grada Rima. To je brdo visoko oko 70 metara. Sa jedne strane se spušta ka Rimskom forumu, a sa druge strane na Circus Maximus.
Prema antičkim rimskim legendama, na Palatinu je vučica pronašla Romula i Rema i, nahranivši ih, spasila njihove živote. Potom ih je pronašao pastir Faustul koji ih je othranio uz pomož svoje žene Akte Larencije. Kada su odrasli Romul i Rem su odlučili da na mestu gde su pronađeni sagrade grad.
Arheološki nalazi su potvrdili da je najstarije naselje na teritoriji Rima bilo jednostavno selo, sastavljeno od koliba sa krovovima od slame i da je najverovatnije nastalo u 10. ili 9. veku na Palatinu.
Mnoge istaknute ličnosti iz doba Rimske republike (509.-31. pre n.e.) imali su na Palatinu svoje vile. Među njima su Hortenzije, Ciceron, Marko Licinije Kras, Milon i Marko Antonije. Na njemu se nalaze i ostaci carskih palata: Avgustove (živeo 63.-14.god.pre. n.e.), Tiberija (živeo 42.-37.god.pre n.e.) i Domicijana (51.-96.god. u n.e.).Po Avgustovom naređenju, pored njegove kuće na Palatinu, sagrađen je hram posvećen Apolonu Palatinskom.
Na Palatinu su se održavale i svetkovine poznate pod nazivom Luperkalije (Lupercalia), a po legdendi je, upravo na tom mestu, kako kaže Evandar u Vergilijevoj Eneidi (knjiga VIII) pokazao Eneji Luperkalovu pećinu.
Prema Titu Liviju, Palatin je svoje ime dobio po arkadskom naselju Palantiju (Pallantium). S druge strane, današnja reč „palata“ potiče od Palatium. Naime, car Avgust je otkupio Hortenzijevu kuću koja je postala središtem cele grupe zgrada koje su oko nje potom izgrađene i koje su sve zajedno, u množini, nazvane palatia. Neron je dao da se sagrade važni dodaci pre i posle velikog požara 64. godine nove ere. Kada je vizantijski car Justinijan zauzeo Italiju u 6. veku nove ere, ova je palata postala sedište vizantijskog namesnika.
Opljačkan od Vandala 455.godine nove ere, Palatin je, iako i dalje nastanjen, postepeno propadao. Oko 1000. godine nove ere bio je već potpuno pust i u ruševinama. U periodu od 11. do 13. veka nove ere rimski Frangipani imali su na Palatinu svoj kaštel. U 16. veku nove ere je kardinal Farnese dao da se na Palatinu uredi vrt koji je postao poznat širom Evrope.
Godine 1920. započeta su prva arheološka iskopavanja i legenda o antičkom Rimu postala je deo istorijske zbilje.
7 rimskih brežuljaka_2

Sedam brežuljka na kojima je nastao antički Rim su:
Palatin (Palatium)
Aventin (Aventinum)
Eskvilin (Esquilinum)
Celian ili Celij (Caelius)
Viminal (Viminalis)
Kvirinal (Quirinalis)
Kapitol (Capitolium)


Zašto istorija?

29. novembra 2011.

O KORENIMA ISTORIJSKE NAUKE
Odgovor je u počecima istorijske nauke koja je nastala onako kako je davno, u 5. veku pre n.e. zabeležio HERODOT, otac istorije, „DA SE PAMTI, DA SE NE ZABORAVI“. Suštinu istraživanja i razvoja istoriografije u nasleđe nam je ostavio, nešto mlađi savremenik Herodota, TUKIDID koji je analizirajući istorijsku građu ukazao na to da pisac istorijskog dela mora i treba da bude nepristrasan ako želi da prikaže realnu istorijsku sliku. Sažetu, jezdrovitu i poučnu misao o istoriji izrekao je rimski govornik, političar, književnik i istoričar CICERON – „ISTORIJA JE SVEDOK VREMENA, SVETLOST ISTINE, ŽIVOT USPOMENE, UČITELJICA ŽIVOTA I VESNIK DAVNINE.“
Istortičar-istraživač svojom objektivnošću doprinosi rasvetljavanju nedoumica koje potkrepljuje utvrđenim i proverenim činjenicama.
Istoričar-nastavnik ima odgovoran zadatak da istorijske sadržaje prenese kako nalažu postulati istorijske nauke i da poduči učenike kako će pratiti uzročno-posledične veze u istoriji kako istorija i kao nauka i kao predmet u školama ne bi postala puka reprodukcija odabranih istorijskih sadržaja. Od istorije o istoriji treba učiti, istoriju kroz istoriju treba razumeti kako bi spoznali i sebe i vreme u kojem živimo.
Umesto šturih biografskih, a i manje važnih podataka, treba najpre slediti puteve istorijske građe, tokove istoriografije i konačno uobličiti savremeno istorijsko delo oslobođeno svih predrasuda i zabluda. To je jedini i jedino mogući odgovor na pitanje „ZAŠTO ISTORIJA?“ i zašto je ona, ISTORIJA, put koji pruža mogućnost da se prošlost sagleda u onom svetlu iz kojeg je ponikla, onako kako to principi istorijske nauke nalažu, OBJEKTIVNO i NEPRISTRASNO.


Olgica Lukač – CV

15. novembra 2011.

ŽELIM DA KAŽEM KOJU
Znanja i iskustva stečena na polju vaspitnog i obrazovanog rada u OŠ i SŠ:

– 1994 – 2011.  – profesor istorije u Hemijsko-medicinskoj školi

– 1984 – 1994 – profesor istorije u osnovnim školama: u OŠ Paja Jovanović“ i OŠ „Jovan S. Popović“ u Vršcu, u OŠ „Moša Pijade iz Gudurice, u OŠ „Branko Radičević“ u Velikom Središtu i u OŠ „Đura jakšić“ u Pavlišu
Iskustvo u radu sa mladima u NVO sektoru:
– od novembra 2009. sam koordinator-volonter ENOteachers za Srbiju (Environment Online sa sedištem u Finskoj u gradu Joensuu)
– od 2007. godine do danas sam sekretar Ekološkog društva „Priroda i zdravlje“ u Vršcu
– od 2006 godine sam član upranog odbora Asocijacije potrošača Srbije – APOS čije je sedište u Novom Sadu
–  2005 – 2011.  aktivno radim u Udruženju za zaštitu potrošača UGZP „Košava“ iz Vršca
– od 2004. godine sam učestvovala u osnivanju i aktivno radila za potrebe profesionalnog udruženja nastavnika i profesora istorije, geografije i likovne kulture  Društva ljubitelja starine „Rastko Rašajski“ iz Vršca sve do 2011. godine kada je društvo prestalo sa radom
Poznavanje drugih oblasti:
– rad na kompjuterima (Word, Excel, Paint, PowerPoint, Picture Menager, CorelDRAW)
– solidno znanje engleskog jezika
Pohađala sam i stekla pravo na dobijanje sertifikata za različite seminare. Među njima mogu izdvojiti sledeće:
2009. godina –  „Za energetsku efikasnost“ – Seminar realizovan u saradnji IS „Petnica“ i Agencije za energetsku efikasnost; Informacione komunikacione tehnologije u nastavi; Reedukacija psihomotorike;  Korišćenje istorijskih izvora u nastavi istorije
2008. godina –  Multimedija u nastavi, Nastavnik kao kreator klime u odeljenju
2007. godina –  Istorija učiteljica života
Održala sam kao predavač 3 seminara mog akreditovanog programa „Zavičaj – sagledajmo svoju prošlost“ (za školsku 2009/2010, 2008/2009,  2007/2008  i 2006/2007 godinu – namenjen profesorima istorije, geografije, maternjeg jezika i književnosti, likovne kulture i nastavnicima i profesorima razredne nastave).
Školske 2002/2003 godine sam za potrebe pilot odeljenja Tehničar za kozmetičku tehnologiju uradila plan i program rada iz istorije kao izbornog predmeta (plan i program se primenjuje u školama gde su uvedena pilot odeljenja ove struke. a u kojima se istorija sluša kao izborni predmet; po ovom planu i programu, čiji sam autor, držim predavanja za pilot odeljenje Tehničar za kozmetičku tehnologiju u Hemijsko-medicinskoj školi u Vršcu).
Učestvovala sam na svim dosadašnjim  konkursima „Kreativne škole“ ZUOV-a (radovi u bazi znaja ZUOV iz predmeta istorija, kao i iz nesrodnih predmeta kao primera ostvarljivosti korelacitvne nastave – rad “Čajem do znanja I druženja”)
Primenjivala sam tokom svog dugogodišnjeg rada u OŠ I SŠ i primenjujem savremen metod</strong rada u realizaciji nastavnih sadržaja.
Postigla sam zapažene uspehe u radu sa učenicima koji su učestvovali na različitim takmičenjima kao što su:
– kviz „Koliko se poznajemo“
– kviz „Zdravo Evropo“
– opštinska, okružna i republička takmičenja iz istorije
– međunarodna priznanja organizacije Peace and Cooperation iz Španije za školsku 2008/09 i  2009/10 na teme tolerancije i razumevanja među ljudima, kao i preuzimanja odgovornosti za očuvanje planete Zemlje.


Sve ima svoj početak

13. novembra 2011.

„Istorija je svedok vremena, svetlost istine, život uspomene, učiteljica života i vesnik davnine.“  – Marcus Tullius Cicero  (106 – 43 god. pre n.e.)

Ciceron je sasvim sažeto, jasno i jezgrovito istakao smisao izučavanja i učenja istorije. Ova misao nije samo plod mašte čuvenog rimskog govornika, političara, književnika i istoričara. Da bi mogao da je izrekne morao je da poseduje i znanje i iskustvo. Ciceron je zahvaljujući širini obrazovanja pronikao u sve pore života i iza sebe ostavio nasleđe za buduća pokolenja. Ukazao je na to kojm putem treba da se kreće jedan istraživač koji se zanima za poršlost i čemu nas istorija uči. Ali, Ciceron nije jedini istoričar koji se bavio pitanjima prošlosti i nastojao da pronikne u istorijske tokove kretanja ljudskog društva.

Mnogo pre Cicerona nastala su prva istoriografska dela koja su naznačila početak rađanja istorijske nauke. To se dogodilo još u V veku pre n.e. Grčki istoričar Herodot (484 god. pre n.e. – 425 god. pre n.e.)  rodom iz maloazijskog grada Halikarnasa (današnji Bodrum) savremenik je grčko – persijsakih ratova (500 god. pre n.e. – 449 god. pre n.e.) i prvi je počeo da na osnovu prikupljenih podataka, tj. prikupljene istorijske građe, opisuje događaje koji su se odigrali u prošlosti, događaje čiji je savremenik ili onih u kojima je i sam učestvovao.

Herodotov životni put je bio veoma buran. Proputovao je i preplovio veći deo tada poznatog sveta. Od trenutka kada je napustio rodni Halikarnas do momenta kada je stigao do Atine gde se i završava njegov životni put proputovao je oblasti istočnog Sredozemlja. severne Afike, preplovio Sredozemno more, stigao do današnje Italije, a zatim preplovivši Jadransko more stigao do Balkanskog poluostrva. Zadnje odredište njegovog burnog i neobičnog putovanja bila je Atina.

Od njegovih su putovanja veliku korist imale posebno geografija, etnografija i istorija. On je na svojim putovanjima ne samo mnogo toga naučio, nego je stekao sposobnost da upoređuje strane običaje i kulturu s grčkim običajima i kulturom, te da iz tih poređenja izvlači zaključke. Na putovanjima je sakupio ogromnu građu kojom se poslužio pri pisanju pripovesti (λόγοι) o tzv. varvarskim zemljama. Te je pripovesti na svom putu po Grčkoj javno čitao u većim gradovima. Vremenom su te njegove pripovesti dobile i svoju konačnu formu. Nastalo je prvo istoriografsko delo, „Istorija“ i  označilo je početak razvoja istorijske nauke.

Svoju istoriju  Herodot je nazvao  ιστορίης απόδεξις, tj. pripovedanje (izlaganje) onoga što je ispitivanjem saznao. U antičko doba su njegovo delo navodili pod imenom Ιστορίαι (Povesti ili Pripovesti), a mi ga danas nazivamo jednostavno ― Istorija. U doba helenizma delo je bilo podeljeno na devet knjiga, koje su nazvane imenima devet Muza (Tum Peccet).  U navođenju istorijske građe kao izvora saznanja za svoju istoriju Herodt razlikuje ono što je sam video , ono što je čuo, ono što je ispitivanjem od drugih saznao, kao i ono što prema svom mišljenju smatra istinitim. Iako veruje u snove i proročanstva i da svetom upravlja božanstvo koje se neprekidno meša u ljudske poslove, a da od bogova zavisi kakav će biti tok istorije  njegovom delu ne može da se porekne istinoljubivost i savesnost u interpretiranju istorijskih izvora.

Herodot je pokušavajući da objasni svoje razloge navođenja i objašnjavanja istorijske građe u svojoj VII knjizi zabeležio: „Ja moram da pripovedam ono što se pripoveda, ali u to nikako ne moram da verujem, i ovo neka vredi za svaku moju pripovest.“

Njegov nešto mlađi savremenik Tukidid (454. god. pre n.e. – 396. god. pre n.e.) je grčki istoričar iz Halimunta kod Falera i autor je monografije „Istorija peloponeskog rata“, koja obrađuje sukob između Sparte i Atine u periodu od 431. god pre n.e.do 411. god. p. n.  Njega smatraju tvorcem političke i naučno-kritičke istoriografije, zbog toga što je daleko prevazišao svoje prethodnike. On analizira uzroke sukobe i objašnjava  međuhelenske socijalne, ekonomske i vojne odnose. Teži tome da činjenice prikaže u njihovoj punoj prirodnosti oslobađajući ih pri tom od svega što nije u vezi sa njima.

I antička i moderna nauka slažu se u oceni da je Tukidid najveći istoričar Antike. On je svoju “Istoriju peloponeskog rata” napisao ne samo kao savremenik onih od kojih je prikupljao činjenice proveravajući ih sa više strana, nego i kao učesnik mnogih događaja kako ratnih tako i političkih.

Od vremena Herodota i Tukidida do savremenog doba istorijska nauka je je zahvaljujući svojim izvorima saznanja, njihovom kompleksnom istraživanju,  izučavanju, tumačenju i objektivnoj interpretaciji doprinela boljem upoznavanju prošlosti ljudskog društva i razumevanju savremenog sveta.

Sve ima svoj početak. Znanja su se taložila. Potreba da se otrgne od zabarova sve što je čovek stvorio u prošlosti uticala je na razvoj i neprekidno usavršavanje istorijske nauke. Ali, ona osnovna nit koju je još Herodot naglasio nije izgubila na svom značenju i smislu. Istorija smisleno beleži DA SE PAMTI, DA SE NE ZABORAVI (Herodot). Da bi se, onako kako nalažu postulati istorijske nauke, očuvala objektivnost u u tumačenju istorijskih događaja svaki istoričar, naučnik ili predavač, najpre treba da spozna sebe, a potom druge.

Spoznaj sebe (grč: γνωθι σεαυτόν gnoti seauton) je starogrčki natpis koji je stajao na ulazu proročišta u Delfima. Neki kažu da je ovu misao izrekao Tales iz Mileta. Drugi smatraju da su je izrekli drugi mudraci. Kolikogod da je ona Talesova ili nekog od mudraca sveta u sebi nosi suštinu istorijske nauke i potrebe čoveka da se bavi istorijom. Uvek je u korenu početak. Baš zato što sve ima svoj početak pa i istorijska nauka, treba od mudrih ljudi najpre naučiti kako da pristupimo drugim ljudima, drugim živim bićima, događajima, stvarima.

Još uvek su reči velikih mudraca delotvoran lek za one koji su zaboravili da i istorija ima svoj početak. Ko su MUDRACI?  To su bili najstarije predstavnici grčke etičke filozofije koji su svoje misli izricali u obliku sažetih izreka. Živeli su otprilike između 620. i 550. godine p.n.e. i bilo ih je sedam.

Među sedam mudraca sveta obično se ubrajaju:

Solon iz Atine: „Ako si naučio slušati, znaćeš i zapovedati.“

Tales iz Mileta: „Radije nek ti zavide nego da te sažaljevaju.“

Hilon iz Sparte: „Pokoravaj se zakonima.“

Pitak sa Lezbosa: „Uoči pravi čas.“

Bijas iz Priene: „Početak otkriva čoveka.“

Kleobul iz Linda: „Najbolje je držati meru.“

Periander iz Korinta: „Užici su prolazni, časno ime je besmrtno.“