Metoda „Grafiti“ u kombinaciji sa diskusijom, metodom KWL i „Metom“

2. januara 2014.

Opis pripreme i realizacije časa na temu
SVET IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

*Drugi razred srednje stručne škole

Učenike sam na početku časa obavestila da ćemo raditi novo gradivo, ali tako što će se podeliti u 6 grupa od po 5 učenika (okvirno, oko 3 minuta). Podelila sam im flomastere u 6 različitih boja (za svaku grupu drugačija boja).
Učenicima sam objasnila da ćemo se baviti promenama koje su nastale u periodu između dva svetska rata, a koje se odnose na pojavu novih ideoloških pokreta koji su obeležili 20-ti vek – fašizam, nacizam, komunizam. ( u prvih 5 minuta časa) U sledećih 10 minuta učenici su imali zadatak da na listovima koje sam zalepila na tabli sa ispisanim pitanjima napišu kratku reč/rečenicu o onome što se od njih traži ili da to pokušaju da prikažu, po njihovom mišljenju, odgovarajućim simbolom.
Pitanja su:
1.Na šta vas podsećaju reči: „slikao se sa žeteocima na njivi, sa radnicima u fabrici, sa decom“?
Odgovori učenika po grupama: Voleo je da se slika; Vođa; Lider; Bio je u prilici da se slika; Iskorišćava ljude; Voli da se druži
2.Razmislite! Objasnite iskaz:
„Jedan vođa, jedan narod, jedno carstvo!“

Odgovori učenika po grupama: Hitler; Majn Kamf (Mein Kampf); Logori smrti; (ucrtan je kukasti krst); Hitler; Strah
3.Da li su vam poznati izrazi „čelični“ i „sibirsko progonstvo“?
Odgovori učenika po grupama:
Na ovo pitanje učenici odgovaraju tako što predstavnik grupe za svoje članove upisuje zvezdicu odgovarajućim flomasterom u boji kako bi se znalo kakva atmosfera vlada u grupama i šta kod članova grupa preovlađuje kao određeni stav. Nije obavezujuće da svi čalnovi u grupi isto misle.)
4.Kako biste objasnili izraze „duče“, „firer“, „kaudiljo“?
Odgovori učenika po grupama:
„duče“ – Nije nam poznato; Ne znamo; ???; Treba nam objašnjenje; Na kojem jeziku je ova reč?: Ne razumemo;
„firer“ – Hitler (svih 6 grupa je napisalo isto); treća grupa je docrtala karikaturu Čarlija Čaplina
null
„kaudiljo“ – Pet grupa je napisalo „Objasnite!“; prva grupa je napisala „Zvuči španski“
Nakon njihovih odgovora organizovala sam diskusiju u trajanju od 15 minuta i dala učenicima odgovarajuća obrazloženja. Potom sam tražila od učenika da pokušaju da usmenim putem objasne, svojim rečima, pojam ideologije i ideoloških pokreta. Diskutovali smo na temu: Za koje zemlje je vezana pojava novih ideologija?

Po završetku diakusije tri grupe učenika su dobile kopiju slike „Gernika“ Pabla Pikasa:
null

Tri grupe učenika su dobile kopiju fotografije koja je snimljena u vreme pogroma Jevreja u Berlinu u takozvanoj „Kristalnoj noći“ 09. novembra 1938. godine:
5_Kristalna noc

Odgovori učenika po grupama:

Gernika

Kristakna noc

Domaći zadatak – Učenici treba da:

1.pogledaju, kod kuće, inserte iz filma „Veliki diktator“ Čarlija Čaplina

The Great Dictator – Globe Scene:

Charlie Chaplin final speech in The Great Dictator:

2.napišu kraći esej o tome kako su doživeli i u kojoj meri su razumeliinserte iz filma (da li je na njih film ostavio nekakv utisak, ili su se samo zabavili, ili su ostali ravnodušni) sa napomenom da će se na tu temu diskutovati na narednom času.
Pri izlasku iz učionice učenike sam zamolila da na meti koja je postavljena na pomoćnoj tabli označe zvezdicom „“ u kojoj meri im odgovara ovakav način rada – zvezdica bliže centru mete znači VIŠE, a zvezdica udaljenija od centra mete znači MANJE. To mi je poslužilo da napravim analizu svoje uspešnosti u radu tokom realizacije planiranog časa.

Pogodak u metu
null

Zanimljivo
Poučno
Korisno
Primenljivo
Podsticajno


Sarmati

2. oktobra 2013.

Sarmati (grč. Σαρμάται, lat. Sarmatae) su velika grupa nomadskih naroda koja je u periodu od IV veka p. n. e. do IV veka n.e. naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.
U grčkim izvorima se pominju kao Σαρμάται, a u latinskim kao Sarmatæ. Na području stepskih oblasti od Dunava do Kaspijskog jezera, ova grupa naroda je od III veka pre n.e. potisnula srodnu grupu naroda Skita. U antičkim izvorima pominje se veliki broj sarmatskih plemena: Jazigi, Roksolani, Alani, Masageti, Vali i dr.
Herodot u svojim delima još u V veku p. n. e. pominje Sarmate pod nazivom Sauromati. Kasnije, ih pominju i Plinije u I veku i Ptolemej u III veku, kao i brojni vizantijski i rimski istoričari.
Služili su se skitskim jezikom ali posebnim dijalektom što govori da su im Skiti bili srodni po jeziku, kulturi i religiji.
Sarmati su se često selili, uglavnom prema zapadu, gde su dolazili u sukobe ratovali sa rimskim i vizantijskim vojskama. Pojedina plemena su se trajno naselila na tlu južne, istočne i severne Evrope i to:
– Roksolani (iz alanskog ruxs alan = svetli Alan, lat. Roxolani, grč. Ροξολάνοι, od iranskog Raochshna = belo, svetlo, takođe i svetli, sjajni) oko ušća Dunava u Crno More
– Jazigi u Panonskoj niziji u oblasti Dunava i Tise.
Jedan od većih centara Sarmata je bio Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica.
Sačuvani su istorijski zapisi o ratovima 236.–238. i 260.–271. godine, kao i da je Rim, između 290. i 330. godine uputio čak osam kaznenih ekspedicija, opustošivši sarmatsku teritoriju, posle čega su car Galerije Maksim i njegovi naslednici, Konstantin i Licinije, nosili u svom nazivu lat. Sarmaticus.
Po religiji bili su pagani. Poštovali su vatru.
Imali su panteon od sedam bogova. Vrhovni bog im se zvao Targitaj.

null

null

null

null

Sarmatska religija: http://www.rastko.rs/antropologija/sarmati.html

Odevanje:
null

Sarmatska keramika:
null

Sarmatski ratnik:
null

Sarmatska žena:
null


Stari istok – tabelarni i sinhronististički prikaz

27. oktobra 2012.

Tabele i sinhronistički prikazi država Starog istoka namenjeni su učenicima prve godine srednjih stručnih škola.


Praistorija

23. oktobra 2012.

Antropolog Meri Liki je u vulkanskim stenama pronašla okamenjene tragove prvog čovekovog bića. Duboko se zamislila nad saznanjem da je taj davnašnji predak čoveka (hominid) koračao po vulkanskom pepelu u potrazi za hranom da je moguće da je na tren zastao i osvrnuo se kako bi proverio da li mu preti opasnost, a potom nastavio dalje da korača u potrazi za hranom. Iza tog, tako jednostavnog, a potresnog saznanja,  zapisala je: „Ovaj pokret, tako snažno ljudski, prevazilazi vreme. Pre 3,7 miliona godina daleki predak je iskusio – baš kao vi i ja – trenutak sumnje.”

Taj pogled preko ramena odredio je njegov hod u prošlim vremenima.

Sin Meri Liki je 1969. godine pronašao u Keniji prvu kompletnu lobanju hominida, koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta ausralopitekus – južni majmun.

Nauka danas raspolaže nizom dokaza koji su svedočanstva o neprekidnoj borbi čoveka da se prilagodi prirodi i prirodu prilagodi sebi i svojim potrebama.

Na osnovu naučnih saznanja, a radi lakše orijentacije u izučavanju praistorijskog razvitka čoveka praistorijsko doba se može, na vrlo jednostavan način, prikazati šematski na sledeći način:

Australopithecus – http://en.wikipedia.org/wiki/Australopithecus

Homo habilis – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_habilis

Homo erectus – http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_erectus

Homo neanderthalensis – http://en.wikipedia.org/wiki/Neanderthal

Homo sapiens sapiens (Kromanjonac) – http://en.wikipedia.org/wiki/Cro-Magnon

____________________________________________________________

Lepenski vir – http://en.wikipedia.org/wiki/Lepenski_Vir

Starčevačka kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Star%C4%8Devo_culture

Vinčanska kultura – http://en.wikipedia.org/wiki/Vin%C4%8Da_culture

 


Opšte karakteristike feudalnog društva

10. marta 2012.

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВА

 

Franci

Gradovi XI vek

 


Tekstovi za kviz takmičenje učenika

20. februara 2012.

KVIZ TAKMIČENJE ZA UČENIKE PRVE GODINE HEMIJSKO-MEDICINSKE ŠKOLE IZ VRŠCA

TEMA: TUM PECCET ili PUTEVIMA GRČKE, HELENISTIČKE I RIMSKE KULTURE

Materijal je razvrstan po grupama, onako kako su učenici imali zadatak da prezerntuju izabrane ličnosti iz sveta grčke, helenističke i rimske kulture.

1 grupa_ MUZE – SAPFO – MECENA
MUZE (gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke.
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)
SAPFO (Sapfa, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) je slavna grčka pesnikinja rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos. Sapfa je bila udata i imala je kćer, Kleidu. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice. Bila je lirski pesnik. Epigram u Palatinskoj antologiji, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu. Sapfo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbijke. Reč lezbijka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla.
GAJ KLINIJE MECENA (lat. Gaius Cilnius Maecenas,oko 70.god. p.n.e. – 8.god. p.n.e) je bio rimski političar, pesnik i pokrovitelj pesnika. Takođe je bio savetnik i prijatelj Oktavijana Avgusta. Njegovo prezime, Mecena, je postalo naziv za pokrovitelje umetnosti. Bio je pokrovitelj mnogim umetnicima među kojima se ističu Horacije, Vergilije i Propercije. Poticao je iz ugledne aristokratske porodice.

2 grupa_ HOMER-VERGILIJE-SOKRAT
HOMER je bio starogrčki pesnik, autor Ilijade i Odiseje, najstarijeg spomenika helenske književnosti. O Homeru, kao ličnosti ništa nije poznato i neki akademici sumnjaju da su ova dela njegova. Na osnovu lingvističkih i istorijskih podataka koji su dostupni, pretpostavlja se da su epovi pisani na zapadnoj obali Male Azije, oko 9. veka p. n. e.
Određene tvrdnje kažu da je Homer bio slepi grčki pesnik koji je, po nekima, živeo u 12. veku pre n.e. u Smirni. Često se iznosi tvrdnja da je živeo u 8. veku pre n.e. Novija istraživanja upućuju na to je da je živeo u 9. veku pre n.e. i da je, iako veliki pesnik, radio je kao dvorski pevač ili pripovedač.
PUBLIJE VERGILIJE MARON (lat. Publius Vergilius Maro 70.god p.n.e. – 19.god. p.n.e.) bio je rimski pesnik, najpoznatiji kao autor Eneide, najvećeg epa u rimskoj književnosti. Vergilije je jedan od najuticajnijih rimskih književnika, o čemu svedoči i to da ga je Dante Aligjieri koristio kao svog vodiča kroz Pakao i Čistilište u svojoj Božanstvenoj komediji. Vergilije je rođen 15. oktobra 70. stare ere u selu Andi (Andes) blizu Mantove (Mantua), u severnoj Italiji. ..U Rimu je učio retoriku, medicinu i filozofiju… Najvažnije i najveće delo Vergilijevo jeste Eneida, junački spev u dvanaest knjiga sa ukupno 9.896 heksametara, na kome je pesnik radio od 29. god. st. e. pa sve do svoje smrti. U spevu se opisuju događaji sa Enejom nakon propasti Troje, njegova lutanja, dolazak u Italiju, borbe u Laciju sa starosedeocima i rutulskim kraljem Turnom. Eneida je postala rimskim nacionalnim epom, ali ona je istovremeno i apoteoza carske julijevske porodice, koju je Vergilije preko Enejinog sina Askanija ili Jula vezao za Eneju i njenu majku Veneru.
SOKRAT, st.grč. SOKRÁTES / Σωκράτης (Atina, 469. god. p.n.e. – Atina, 399. god. p.n.e.), grčki filozof Sokrat nikada nije napuštao Atinu, osim u slučajevima vojnih pohoda, u kojima je uspešno učestvovao. Sve što znamo o ovom filozofu, saznajemo iz Platonovih dijaloga gde je Sokrat pomalo idealizovan, i spisa njegovog drugog učenika Ksenofonta, jer Sokrat za života namerno ništa nije napisao. U Ksenofontovim „Uspomenama o Sokratu“ on kaže da je Sokrat bio mudrac i ratnik, filozof, ali i praktičar koji rukovodi sa jednostavnim životnim principima. Sokrata su Atinske vlasti optužile da ne veruje u atinske bogove i da kvari atinsku omladinu. Ali, stvarni razlog za tu optužbu je bio da je Sokrat dovodio u pitanje moralni legitimitet atinske vlasti. On je insistirao na ličnoj odgovornosti i svesti prilikom donošenja moralnih i saznajnih odluka…Život je okončao nakon nepravednog suđenja tako što je ispio otrov sačinjen od kukute.

3 grupa_ DEMOSTEN – CICERON – HIPATIJA
DEMOSTEN (grč. Δημοσθένης, 384 – 322. god. p.n.e.) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik. Njegovi govori odlikuju se visokom književno-umetničkom vrednošću i istovremeno pružaju temeljit uvid u politička i kulturna zbivanja u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka pre n.e. Naročito su poznati njegovi govori upereni protiv Filipa II Makedonskog, a u ime odbrane atinske demokratije i nezavisnosti grčkih država.
Natpis na Demostenovom spomeniku:
Εἴπερ ἴσην γνώμῃ ῥώμην, Δημόσθενες, εἶχες,
οὔποτ’ ἂν Ἑλλήνων ἦρξεν Ἄρης Μακεδών.
Da si, Demostene, imao snagu jednaku pameti,
ne bi Helenima zavladao ratoborni Makedonac.
MARKO TULIJE CICERON (Marcus Tullius Cicero, 3. januar 106 — 7. decembar 43. god pre n.e.), rimski državnik, književnik i retor (govornik, orator). Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum). U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Advokatsku karijeru je započeo 81. god. pre n.e. sa 25 godina života, a potom je njegov politički uspon išao vrtoglavom brzinom: 75. god. pre n.e. postao je kvestor, 69. god. pre n.e. edil, 66. god. pre n.e.pretor, a 63. god. pre n.e. konzul. Ubijen je u političkim sukobima 43. godine pre n.e…. Ciceron o istoriji: Historia est testis temporum, lux veritatis, vita memoria, magistra vitae, nuntia vetustatis (Istorija je svedok vremena, svetlost istine, zivot uspomen, uciteljica zivota, vesnik davnine)….Još jedna izreka: „Kaži mi kako se zoveš, i znaću kakav si”
HIPATIJA iz ALEKSANDRIJE (grč. Ὑπατία, oko 370 — 415 god. u n.e.) je bila grčki naučnik, prva istorijski poznata žena koja se bavila matematikom, astronomijom i filozofijom. Podučavala je astronomiji i matematici, kao i filozofskim učenjima Platona i Aristotela. Predavala je u Aleksandriji, a među njenim učenicima je bio i Sinesije, kasniji biskup u Ptolemaisu, koji je pisao o Hipatijinom znanju mehanike i tehnike demonstriranom kada mu je pomagala da osmisli hidrometar i srebrni astrolab. završila je tragično tako što ju je razbesnela rulja pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, predvođena Petrom Čitačem, skinula sa kola u prolazu, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila (Hipatija je bila paganka i politički aktivna što je rastućem hrišćanstvu stajalo na put, tj. predstavljalo jednu od prepreka).

4 grupa _ ASKLEPIJE-ESKULAP – HIPOKRAT – GALEN
ASKLEPIJE – Sin Apolona i Koronide, je bog lekarstva kod starih Grka. Po mitu,odgajio ga je i lekarskoj veštini naučio Kentaur Hiron. Njegova obeležja su zmija obavijena oko štapa (po predanju zmija mu je pokazala travu koja leči, a po drugom Atena mu je ponudila dve vste Meduzine krvi,krv iz desne vene koja vraća u život i krv iz leve vene koja oduzima život), petao ( koji je prisustvovao njegovom rođenju ).
ESKULAP – rimski bog lekarstva koji ima iste karakteristike i obeležja kao i Asklepije
HIPOKRAT (oko 460-377 godine p.n.e.) – Bio je najslavniji i najznačajniji lekar u Antičkoj Grčkoj. Poreklom je sa ostrva Kos iz lekarske porodice. Mnogo je putovao, ali je svoj poziv obavio u Tesaliji, gde je i umro. Postao je simbol pravog lekara (primer: Hipokratova zakletva), naročito zahvaljujući Galenovoj interpretaciji. Dok je lečio nije upotrebljavao naročite aparate za pregled, ali ipak njegovi spisi sadrže pažljivo posmatranje bolesnika i zdravo rasuđivanje o dijagnozi, lečenju i prognozi. Nije upotrebljavao puno lekova jer je smatrao da je priroda najbolji lek: Medicus curat, natura sanat. Sem lečenja ljudima je ulivao dobru volju i upornost da se bore protiv svoje bolesti. On je lečio pacijente, a ne bolesti. Sem njegove čuvene zakletve, čuveni su i filozofsko-medicinski aforizmi:
„ Život je kratak, a umetnost lečenja duga “
„ Isprobavanje je opasno, a rasuđivanje je teško“
„ Povoljna prilika za lečenje bolesti brzo ističe “ .
GALEN KLAUDIJE (129 -199 god. u n.e.) – Grčki lekar iz Pergama, poslednji veliki predstavnik antičke naučne medicine. Bavio se i apotekarstvom. Radio je u Aleksandriji, a potom i u Rimu. Po antici bio je veoma plodan narodni, i lični lekar Marka Aurelija. Njegove teorije su imale veliki uticaj na zapadnu medicinu. Duže od jednog milenijuma Galenov opis anatomske građe zasnivao se na seciranju majmuna. Niko ga nije nadmašio, sve do štampanih opisa ilustracija ljudske anatomije koje je napravio Andreas Vezalijus 1543. godine. Galenov opis rada srca, arterija i vena, održavao se sve do 1628. godine kada je Vilijam Harvi opisao krvotok kao pogonsku pumpu. Galen je izvršio brojne eksperimente sa podvezivanjem živaca kako bi potkrepio teoriju koja važi i danas, da mozak upravlja svim pokretima mašića preko centralnog i perifernog nervnog sistema. Smatrao je da su po unutrašnjoj građi čoveku najsličnije životinje majmuni i svinje.

5 grupa_ TALES iz MILETA – ARHIMED – HERON
TALES iz MILETA (624.god.p.n.e.- 547.god.p.n.e. ili 546.god.p.n.e.) bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filozof , koga su ubrajali među Sedam mudraca. Aristotel je tvrdio da je Tales jedan od osnivača jonske filozofije, zbog podatka da je on došao do zaključka da sve nastaje iz vode.Podaci, takođe kazuju, da je Tales otkrio sazvežđe Malog Medveda. Od njegovih spisa ništa nije sačuvano. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana i izračunao pomračenje Sunca.Mnogi su osećali divljene prema njemu npr. Ksenofan i Herodot i po mnogim izvorima bio je veoma uvažen među ljudima svog vremena.
Pripisuju mu se reči: „Ono što treba ljudima i danas-malo više razuma i malo više sanjarenja“
ARHIMED (287.god.p.n.e. — 212.god.p.n.e.) grčki matematičar, fizičar i astronom, iz Sirakuze na Siciliji. Između ostalog pronašao je zakon poluge, zakon potiska – zakon o plutajućim telima čija je zapremina jednaka količini potisnute vode (Arhimedov zakon, Arhimedova vaga) i dr. “Od svojih rezultata sam se najviše ponosio određenjem površine i zapremine kod lopte i valjka i izračunavanjem broja π.“ Arhimed je osmislio razne sprave napravljene da odbrane Sirakuzu , ali su većina stanovnika mislili da je on lud. Ubili su ga Rimljani prilikom opsade Sirakuze u Drugom punskom ratu. Pripoveda se da mu je poslednja rečenica bila: Noli turbare circulos meos! (Ne dirajte moje krugove!).
HERON,ponekad nazivan i Heron Aleksandrijski (Aleksandrija I vek n.e.) bio je grčki matematičar i inženjer. Smatra se da je otkrio više sprava, među kojima se ubraja i Heronova boca koja se smatra pretečom parne mašine. Čuvena Heronova fontana služila je da se pomoću nje dobija mlaz vode (princip potiska vode – fontane). Pisao je i radove iz oblasti matematike i mehanike, doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tačno i približno izračunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i drugih geometrijskih tela. Veći deo originalnih spisa i projekata su izgubljeni, ali neki od njegovih dela su sačuvana u arapskim rukopisima.

ZADUŽENJE NASTAVNIKA:
ANTROPOMORFNI POLITEIZAM – MIT – izmišljena priča o izmišljenim ličnostima i izmišljenim događajima; MITOLOGIJA – skup mitova; Grči bogovi: prebivalište: planina Olimp; vrhovni bog: Zevs; zaštitnica braka: Hera; boginja mudrostoi: Atina; Rimski bogovi: prebivalište: Jupiterov hram na Kapitolu; vrhovni bog: Jupiter; zaštitica braka: Junona; boginja mudrosti: Minerva
PARTENON: – V vek pre n.e.; na brdu Akropolj; posvećen boginji Atini (boginja mudrosti; zaštitnica grada Atine); Stil: dorski (triglif – dekorativna udubljenja; metope – prostor između dva triglifa popunjen skulpturama
LAOKON I SINOVI: početkom II veka pre n.e.; nastala na Rodosu; skulturalna grupa usmerena na dubinu; razuđenost prostora; realistični anatomski detalji; izraz patnje i bola
KOLOSEUM: „Flavijev amfiteatar“ – amfiteatar u Rimu; Održavane gladijatorske borbe i borbe sa životinjama; Mogao je da primi 50.000 gledalaca; Gradnja je započeta 72. za vreme cara Vespazijana; Dovršena je za vreme vladavine caraTita (79-81); Trospratna fasada: a) prizemlje – dorki stil; b) prvi sprat – jonski stil; v) drugi sprat – korintski stil; primena luka i svoda
HERODOT: – V vek pre n.e.; Otac istorije; Rodom iz Halikarnasa (danas Bodrum); Savremenik Grčko-persijskih ratova (500 – 449 god. pre n.e.); Periklov prijatelj; Delo: Istorija; Herodotove reči: “Beležim da se pamti, da se ne zaboravi.”
ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA: Osnovana je početkom III veka pre n.e. (pokretač i osnivač grk Demetrije iz Falerona); Najveća biblioteka antičkog sveta; Sedište: Aleksandrija kraj današnjeg Kaira; Gradnja Biblioteke i Muzeja započeta je za vreme Ptolemej I Sotera (367-283. p. n. e.), oko 290-283. p. n.; U svom sastavu je imala: šetališta, bašte, prostorije za zajedničke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke, nabavno odeljenje (locirano u luci), kao i kataloško odeljenje
ZAKONI DVANAEST TABLICA: lat. Leges Duodecim Tabularum; zbornik na kome se zasnivao celokupan rimski pravni sistem; Godine 451. p. n.e. patriciji su izabrali komisiju od deset sopstvenih ljudi, kojima su dali ovlašćenje da napišu zakone (Decemviri legibus scribundis imperio); Objabljene su 450 godine pre n.e. i istaknute na Forumu;
Sadržaj tablica:
1. – 3. Sudski postupak i izvršenje presuda;
4. – 5. Porodično i nasledno pravo;
6. – 8. Imovinski odnosi;
9. Krivična dela;
10. Religijski obredi;
11. – 12. Dopuna prethodnih tablica i različita pravila

NAPOMENA: Materijal za kviz je pripremljen na osnovu izlaganja učenika koji su o predstavnicima grčke, helenističke i rimske kulture prezentovali tako što su imali mogućnost da prezentaciju pripreme prema svojim idejama i zamislima.


Legenda o nastanku grada Rima

7. decembra 2011.

Vučica doji Romula i Rema _ Simbol grada Rima


Prema legendi o nastanku grada Rima grad je osnovao Romul, sin Reje Silvije i boga Marsa.
Trojanski junak Eneja nakon pada i razaranja Troje je vrlo dugo lutao po svetu te je došao u Lacij gde je osnovao grad Albu Longu. Nakon njega je vladao Enejev potomak Numitor kojeg je sa vlasti svrgnuo brat Amulije. Amulije je naredio da se pogubi i sin kralja Numitora. Kako bi izbegao rađanje naslednika koji bi mogao da traži povratak prestola prisilio je bratičinu Reju Silviju da postane vestalska*. Iako ju je odveo u hram boginje Veste** ona se u tajnosti sjedinila sa bogom Marsom i rodila je blizance Romula i Rema. Amulije je naredio da se blizanci bace u reku Tibar kako bi sprečio ponovno preuzimanje prestola od strane Numitorovih naslednika.

Prema legendi, koja se održala kroz dugu istorijsku prošlost grada Rima sve do današnjih dana, blizance je pronašla vučica Martia (Marsova vučica koja je i danas simbol grada Rima) u podnožju jednog od sedam brežuljaka te ih je dojila vlastitim mlekom. Posle izvesnog vremena pronašao ih pastir Faustul i nastavio da vodi brigu o njima i njihovom odrastanju.
Kada su odrasli i postali punoletni Faustul im je ispričao šta im se dogodilo i kako su dospeli kod njega. Braća su zato odlučila da, u znak zahvalnosti, podignu grad na mestu gde su bili pronađeni. To je bio brežuljak Palatin. Ubrzo su se počeli svađati koji će od njih dvojice vladati gradom i zbog toga je, po jednima, Romul u svađi ubio brata. Po drugima, Romul je prebacio Rema preko zidina grada. Dalje se ne navodi kakva je bila Remova sudbina. Poznato je, kako tvrdi rimski istoričar Varon, da je Romul 21. aprila 753. godine pre n.e. osnovao grad i bio njegov prvi kralj.
Za razliku od ostalih gradova, naseljavali su ga razbojnici, progonjeni, odbegli robovi i svi oni kojima je bilo potrebno utočište, a nigde nisu mogli da ga pronađu. Kada je tako okupljena Romulova družina postala dovoljno jaka da su je se plašili svi okolni gradovi, njegovi ratnici odlučili su da za sebe dovedu žene kojima bi se oženili. Organizovali su veliku proslavu u čast Neptuna i pozvali susede da prisustvuju svečanosti. Sabinjani su među gostima bili najbrojniji. Na unapred dogovoren signal, Rimljani su napali svoje susede i oteli im kćerke i žene.
Zbog toga je počeo rat. Sabinjanke su videvši da će dići do velikog krvoprolića odlučile da izađu pred svoje očeve i naterale ih da se pomire sa njihovim muževima. Sabinjani su se tada doselili u Rim, a Tit Tacije, njihov kralj, postao je Romulov savladar.
Slojevitost legendarnih priča o nastanku grada i dobu kraljeva nisu dovoljni dokazi o istorijskoj prošlosti najstarijeg rimskog naselja. Ipak, neke stvari su poznate. Kraljevska titula nije bila nasledna, na kurijatskim komisijama vladare je birao narod.
Posle Romulove smrti, Numa Pompilije, drugi po redu rimski kralj, izabran je za kralja. Ovaj mudri Sabinjanin nije, poput svog prethodnika, osvajao. Njega su više zanimala pitanja kulta i uređenja države. Doba njegove vladavine ostalo je, u sećanju Rimljana, kao doba mira. Njegov naslednik Tul Hostilije, teći po redu rimski kralj, je u prvom redu bio ratnik, a mnogo manje političar. On je nastavio osvajanja i povećao je uticaj Rima. Alba Longa je zauzeta i razorena. Anko Marcije, četvrti kralj, bio je Sabinjanin. U njegovo doba osnovana je luka Ostija. Njenim zauzimanjem Rimljani su dobili izlaz na more.
Sa smrću Anka Marcija počinje doba etrurskih kraljeva. Jačanjem etrurske lige uticaj ovog naroda postaje prejak i Rim nije mogao da odoli pritisku Etruraca. Na vlast je došao Tarvinije Prisk. On je rođen u Tarkviniju i kao mladić se preselio u Rim gde je postao staratelj kraljeve dece. Prevarom je naterao narod da ga proglasi za svog vladara. I sledeći kralj, Servije Tulije je Etrurac, ali sa rimskim imenom. Prema legendama, on je jedan od najmudrijih vladara.
Tarkvinije Oholi bio je poslednji kralj Rima. Ovaj „mrski Etrurac“ bio je najgori od svih – tiranin koji je pokušavao da opstane na vlasti u doba slabljenja etrurske moći. Njegov sin Sekstus silovao je ženu jednog Rimljanina – Lukreciju. Ona je svom mužu ispričala šta se desilo i tražila je osvetu, a onda se ubila. Ovaj događaj izazvao je revolt i doveo je do ustanka koji je poveo Lucije Junije Brut. Kralj je zbačen sa vlasti i proteran, a Rimljani su prihvatili uređenje koje su nazvali republika. To se dogodilo, prema tumačenju istoričari, 509. godine pre n.e., iste godine kada su sa vlasti u Atini zbačeni sinovi čuvenog atinskog tiranina Pizistrata.
NAPOMENE:
*Vestalke – device koje su se zavetovale na devičanstvo i u hramu boginje Veste čuvale večni plamen (Vesta: rimska boginja vatre i ognjišta; Pandam Vesti u grčkoj mitologiji je Hestija)

**Rimljani su Vestu smatrali zaštitnicom porodice, i to u širem smislu reči, kao i zaštitnicom celog grada Rima i rimske država.Kao zaštitnici grada Rima sagradili su joj na Forumu poseban hram koji je u osnovi bio kružan i podsećao je na ognjište. U tom hramu je bilo „državno ognjište“ sa večnom vatrom o kojoj su se brinule sveštenice hrama – Vestalke (bilo ih je šest), koje su u hramu bile pod zavetom večne nevinosti. U tom hramu su se čuvali i posvećeni državni simboli, a među njima se izdvajala statua Atine, koju je, prema verovanju, u hram preneo iz Troje, Enej. U hramu se nije nalazila statua Veste, jer je njenu predstavu zamenjivala večna vatra – ognjište. Muškarcima je bio zabranjen ulaz u hram.
9. juna su se održavale „Vestalije“, javna svečanost u Vestinu čast, a tog dana je bila i zaštitnica hleba, a svaki konzul, prilikom stupanja na dužnost, a kasnije su to činili i carevi, morao je prineti žrtvu u Vestinom hramu u Laviniji, koga je podigao Enej i u hram doneo vatru iz Troje.


Sedam rimskih brežuljaka

4. decembra 2011.

7 rimskih brežuljaka

Sedam rimskih brežuljaka

Nastanak antičkog grada Rima vezan je za priču o sedam brežuljaka. Sedam brežuljaka se nalazi istočno od reke Tibar i predstavlja uži centar grada Rima. Sedam brežuljaka ranijeg Rima koji se pominju u mitologiji, religiji i politici bili su: Cermalus, Cispius, Fagutal, Oppius, Palatium, Sucusa i Velia.
U početku je na sedam brežuljaka bilo nekoliko naselja. Stanovnici tih brežuljaka prvobitno se nisu smatrali sastavnim delom grada Rima. Vremenom su počeli zajednički da organizuju verske svečanosti, a potom su počeli da se udružuju i zajednički da isušuju močvarne doline između brežuljaka, pretvarajući ih u tržnice i forume.
Prema legendi Romul je osnovao naselje na Palatinu. Na Kvirinalu i Eskvilinu su živeli Sabinjani. Sem Aventina, ostali brežuljci su naseljeni u vreme kraljeva. Aventin je kasnije pripojen Rimu. Močvarna ravnica ispod Kapitola je isušena i pretvorena u Forum Romanum.
Forum Romanum je bio mesto gde se odvijao društveni život grada Rima. Središte verskog kulta i simbol rimske vlasti, tj. političkog života, bio je Kapitol. Na njemu su podignuti hramovi koji su bili posvećeni vrhovnom bogu starih Rimljana bogu Jupiteru, njegovoj supruzi i zaštinici braka Junoni i boginji rata i mudrosti Minervi.
Palatin (lat. Palatium ili Palatinus mons) je glavni od sedam rimskih brežuljaka i jedan je od najstarijih delova italijanskoga grada Rima. To je brdo visoko oko 70 metara. Sa jedne strane se spušta ka Rimskom forumu, a sa druge strane na Circus Maximus.
Prema antičkim rimskim legendama, na Palatinu je vučica pronašla Romula i Rema i, nahranivši ih, spasila njihove živote. Potom ih je pronašao pastir Faustul koji ih je othranio uz pomož svoje žene Akte Larencije. Kada su odrasli Romul i Rem su odlučili da na mestu gde su pronađeni sagrade grad.
Arheološki nalazi su potvrdili da je najstarije naselje na teritoriji Rima bilo jednostavno selo, sastavljeno od koliba sa krovovima od slame i da je najverovatnije nastalo u 10. ili 9. veku na Palatinu.
Mnoge istaknute ličnosti iz doba Rimske republike (509.-31. pre n.e.) imali su na Palatinu svoje vile. Među njima su Hortenzije, Ciceron, Marko Licinije Kras, Milon i Marko Antonije. Na njemu se nalaze i ostaci carskih palata: Avgustove (živeo 63.-14.god.pre. n.e.), Tiberija (živeo 42.-37.god.pre n.e.) i Domicijana (51.-96.god. u n.e.).Po Avgustovom naređenju, pored njegove kuće na Palatinu, sagrađen je hram posvećen Apolonu Palatinskom.
Na Palatinu su se održavale i svetkovine poznate pod nazivom Luperkalije (Lupercalia), a po legdendi je, upravo na tom mestu, kako kaže Evandar u Vergilijevoj Eneidi (knjiga VIII) pokazao Eneji Luperkalovu pećinu.
Prema Titu Liviju, Palatin je svoje ime dobio po arkadskom naselju Palantiju (Pallantium). S druge strane, današnja reč „palata“ potiče od Palatium. Naime, car Avgust je otkupio Hortenzijevu kuću koja je postala središtem cele grupe zgrada koje su oko nje potom izgrađene i koje su sve zajedno, u množini, nazvane palatia. Neron je dao da se sagrade važni dodaci pre i posle velikog požara 64. godine nove ere. Kada je vizantijski car Justinijan zauzeo Italiju u 6. veku nove ere, ova je palata postala sedište vizantijskog namesnika.
Opljačkan od Vandala 455.godine nove ere, Palatin je, iako i dalje nastanjen, postepeno propadao. Oko 1000. godine nove ere bio je već potpuno pust i u ruševinama. U periodu od 11. do 13. veka nove ere rimski Frangipani imali su na Palatinu svoj kaštel. U 16. veku nove ere je kardinal Farnese dao da se na Palatinu uredi vrt koji je postao poznat širom Evrope.
Godine 1920. započeta su prva arheološka iskopavanja i legenda o antičkom Rimu postala je deo istorijske zbilje.
7 rimskih brežuljaka_2

Sedam brežuljka na kojima je nastao antički Rim su:
Palatin (Palatium)
Aventin (Aventinum)
Eskvilin (Esquilinum)
Celian ili Celij (Caelius)
Viminal (Viminalis)
Kvirinal (Quirinalis)
Kapitol (Capitolium)


<span>%d</span> bloggers like this: