Tum Peccet

Tum Peccet

TUM PECCET (latinski, „neka greši!“ ili „neka sad greši!“) je stara mnemotehnička fraza za pamćenje imena devet klasičnih muza. Čita se „tumpekcet“.
Mnemotehnika ili mnemonika je veština koja omogućava da se povezivanjem slika ili reči, informacija lakše zapamti.

MUZE (gr. Μουσαι, Mousai) su u grčkoj mitologiji kćeri vrhovnog boga Zevsa i boginje pamćenja (zapamćivanja) Mnemosine (Mnemozine) i zaštitnice su pesništva, umetnosti i nauke. Ima ih devet, a po tumačenju grčke mitologije njih predvodi bog Apolon( bog muške lepote, medicine, proroštva, streličarstva, muzike, sunca i kolonizacije). Verovalo se da Muze nadahnjuju slikare, kompozitore i pesnike. Reč muza se koristi u prenesenom značenju za onoga ko nadahnjuje umetnika. Njihova imena i atributi (obeležja) su:

T  TERPSIHORA (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza plesa, muzike i horskog pevanja. Neki smatraju da je sa rečnim bogom Ahelojem začela Sirene, a sa Apolonom Lunusa. Terpsihorino ime dolazi od grčkih reči τερπέω, terpéô = „užitak“ i χoρός, khorós = „ples“ ili jednostavno rečeno „uživanje u plesanju“.
Njena obležje su: lira i plektron

U  URANIJA (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije I astrologije (globus) Uranijino ime je izvedeno od grčke reči Οὐρανός, Ouranós = „nebo“ ili „raj“, a znači „nebeska“. Uranija je prikazivana kako drži globus u jednoj, a štap u drugoj ruci. Mogla je, po tumačenju grčke mitologije, da proriče budućnost prema rasporedu zvezda.
Njeno obležje je: globus

M  MELPOMENA (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije iako joj je pevanje veselo. Melpomenino ime je particip od grčke reči μέλπειν, méelpein = „pevati“ što znači „pevačica“ ili „hor“.
Njena obležje su: venac vinove loze, tragična maska

P  POLIHIMNIJA (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije, himni, rečitog (otresitog) govora, kao i zemljoradnje, geometrije i pantomime. Polihimnijino ime je izvedeno od grčkih reči πολyς, polus = „mnogo“ i ‘υμνος hymnos = „himna“, a izvedena reč znači „bogata himnama“. Prikazivana je kao ozbiljna i zamišljena žena koja drži prst pored usta, odevena u dug plašt i veo, a lakat joj je naslonjen na stubu. Donosila je slavu piscima dobrih dela.
Njeno obležje je: svitak (ponekad)

E  ERATO (Έρατώ [Erató]) – muza lirskih pesama, posebno ljubavne lirike i himni. Eratino ime dolazi od grčke reči Ἔρως, Erôs = „ljubav“, a izvedena reč Ἐρατώ, Eratô, znači „ljupka“. Predstavljana je s lirom ili kitarom (kažu: sama ju je izmislila) u ruci, sa vencem od mitre ili od ruža. Uz nju su prikazivane dve golubice koje jedu semenke sa tlu. Često su je prikazivali i kako drži zlatnu strelu koja podseća na eros, osećaj koji sve nadahnjuje i ljubav koju šiti. Verovalo se da je njen pratilac Eros.
Po mitologiji ona je tvorac lirske pesme – himne – bogovima. Onima koji bi je sledili podarila bi ljubav, a posebno je bila naklonjena piscima ljubavnih pesama.
Njeno obležje je: instrument sa žicama (lira ili kitara)

C  KALIOPA (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva, govorništva i elegije. Kaliopino grčko ime je izvedeno od grčkih reči κάλλος, kállos = „lepota“ i οψ, ops = „glas“. Atributi su joj voštana pločica i pisaljka, svitak papira ili knjiga, a prikazivana je i sa zlatnom krunom.
Imala je dva sina – Orfeja i Linusa s Apolonom ili tračkim kraljem Eagrom. Bila je najstarija i najmudrija od Muza. Bila je sudija u raspravi između Adonisa sa jedne strane i Afrodite i Persefone sa druge strane. Njena presuda je glasila tako što je odlučila da svakoj od njih i Afroditi i Persefoni dozvoli da sa Adonisom provedu jednaku količinu vremena.
Ahileja (sin mirmidonskog kralja Peleja i nimfe Tetide) je naučila da pevajući razveseli svoje prijatelje.
Poznata je i kao Homerova Muza jer je boginja epskog pesništva, a on je pominje u Ilijadi i Odiseji:
“Srdžbu mi, božico, pjevaj Ahileja, Peleju sina
Pogubnu, kojano zada Ahejcima tisuću jada (…)” (Ilijada)
“O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom
Koji se mnogo naluto razorivši presvetu Troju (…)” (Odiseja)
Njena obležje su: voštana pločica, svitak, pisaljka, knjiga

C  KLIO (Κλειώ [Klió]) – muza istorijei junačkog pesništva. Njeno ime dolazi od grčke reči κλέω/κλείω, kléô/kleiô koja znači „pripovedati“ ili „učiniti slavnim“. Atributi su joj svitak papirusa i lovorov venac, kojim je često ovenčana. Ponekad drži trubu ili knjige. Klio je imala sina Hijacinta s Pirom, kraljem Makedonije. Prema nekim izvorima, bila je i Himenova majka.
Njena obležje su: voštana pločica, svitak, pisaljka

E  EUTERPA (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti. Najpre je bila zaštitnica muzike, a posle je postala zaštitnica lirske poezije pa je obično prikazivana sa flautom. Euterpino ime dolazi od grčkih reči εὖ, eu = „dobro“ i τέρπω, térpô = „zadovoljiti“, a izvedena reč Εὐτέρπη označava „razveseljavanje“. Euterpi se pripisuje da je izumela aulos (frulu, tj. dvojnice). Mitologija tvrdi da ju je oplodila reka Strimon i da je potom rodila sina Reza (Rhesus) kojeg je, prema Homerovoj Ilijadi, ubio Diomed u Trojanskom ratu.
Njena obležje su : dvojnice

T  TALIJA (Θάλεια [Thália]) – muza komedije. Smatrana je I za boginju muzike, plesa I pesama. Talijino ime je izvedeno od grčke reči θάλλω, thállô = „cvetati“ što znači „cvetna“. Atributi su joj komična maska, pastirski štap ili bršljanov venac.
Njena obležje su : bršljanov venac, komična maska

MNEMOZINA (grč. Mνημοσύνη, Mnêmosúnê) u grčkoj mitologiji je personifikacija pamćenja (zapamćivanja) i majka je Muza. Smatra se da je kći Urana i Gee (pripada Titanidama). Ujedno je i reka u Hadu.

1. T  Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – Ples
2. U  Uranija (Ούρανια [Úrania]) – Astronomija
3. M  Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – Tragedija
4. P  Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – Lirska poezija, himne
5. E  Erato (Έρατώ [Erató]) – Ljubavna poezija
6. C  Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – Epska poezija
7. C  Klio (Κλειώ [Klió]) – Istorija
8. E  Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – Muzika, lirska poezija
9. T  Talija (Θάλεια [Thália]) – Komedija